U domovima zdravlja u Beogradu, i u nekim drugim gradovima širom zemlje, svi podaci o pacijentima, bolestima i lekovima ne upisuju se više rukom u zdravstveni karton, već direktno u računar.

Ova novina deluje kao veliki tehnološki napredak i otvara mogućnost da lekar o pacijentu uvek zna sve. Ako se, recimo, domu zdravlja u Žagubici obrati pacijent iz Beograda zbog upale pluća, jer se slučajno zatekao tamo, lekar će ulaskom u njegov elektronski karton saznati da li je alergičan na penicilin, od čega je u skorije vreme bolovao, kakvi su poslednji rezultati analize krvi...   

Međutim, ovaj elektronski sistem, preuzet iz razvijenih zemalja, u Srbiji ima brojne nedostatke. Prim. dr Nevenka Dimitrijević, predsednica Saveza sindikata lekara i farmeceuta, za NT kaže:

- Najveći nedostatak je što elektronska forma evidentiranja usluga nije definisana zakonom, nigde nije propisano kako treba da izgleda elektronski karton i koji podaci smeju da se unose. Po zakonu, validan je samo karton u papirnom obliku. Ovo što se sada koristi je program koji je Republički zavod za zdravstveno osiguranje dao domovima zdravlja radi lakšeg fakturisanja usluga.

Naša sagovornica naglašava da podaci o pacijentu moraju da budu strogo čuvani, na to obavezuju lekarska tajna i Zakon o zaštiti ličnih podataka:

- I kao lekara i kao pacijenta, uznemirava me što je moje zdravstveno stanje dostupno svakom ko ima pristup sistemu, lozinku i šifru - medicinska sestra, drugi lekar, direktor, pravnik... Osim toga, elektronski karton nije validan dokument koji bi mogao da se upotrebi na sudu, u slučaju lekarske greške ili bilo koje druge provere.

Dr Dimitrijević objašnjava da po Srbiji cirkuliše desetak programa za elektronski karton i da su neke ustanove prešle isključivo na takvo vođenje dokumentacije. Ipak, većina domova zdravlja kartone vodi paralelno - i u kompjuteru i ručno, za šta se utroši duplo više vremena.

- Osim što nije po zakonu, ovakvim vođenjem dokumentacije moguće su mnoge zloupotrebe - menjanje i brisanje podataka, kompjuterski virus može da uništi dokumentaciju... Može da nestane struja ili padne sistem, što se često dešava - kaže dr Dimitrijević, i dodaje:

- Laka dostupnost podataka o pacijentu posebno je problem kod bolesti koje nose određenu diskriminaciju i marginalizaciju u društvu: sida, psihijatrijske dijagnoze, alkoholizam, narkomanija... Dešava se da pacijent krije multiplu sklerozu, da ne bi imao problema na poslu, ili žena trudnoću pri zasnivanju radnog odnosa, jer to nije zakonska prepreka za zaposlenje, a mnogi poslodavci je tako vide. Sa ovako otvorenim sistemom sigurno bi bili uskraćeni za diskreciju i profesionalnu etiku.