Geograf i diplomata iz Francuske Mišel Fuše i direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda, održali su prošle nedelje u Beogradu okrugli sto o izazovima Evropske unije u 2009. godini.
Francuski diplomata je još 1998. u intervjuu za naš list prognozirao nezavisnost Kosova, pa na početku ovog razgovora za NT komentariše situaciju na Zapadnom Balkanu 11 godina kasnije.
Da li se danas nalazimo u nekoj vrsti status quo-a, jer Srbija neće priznati nezavisnost Kosova, a Kosovo se neće odreći te nezavisnosti?
Pre 10 godina smo Vladi u Beogradu predložili nešto što zovemo suštinska autonomija, i tada je to odbijeno. Druga mogućnost je bila situacija koju imamo sada, koja je i dalje nestabilna. Politika koju u UN vodi predsednik Tadić, da se Srbija sa ovim pitanjem obrati Međunarodnom sudu pravde, pravi je potez, jer će sud dati svoju procenu situacije. U međuvremenu, srpska vlada treba da se skoncentriše na ozbiljne stvari, kao što je ulazak u EU. To je trenutno najbolje za vašu državu. Treba da iskoristite priliku koju ste propustili pre 10 godina. Teškoću vam predstavlja to što demokratska Srbija još uvek mora da plaća račune koji su ostavili bivši kriminalni lideri.
Hoće li zemlje EU koje do sada nisu priznale nezavisnost Kosova ipak to uraditi?
Ne, Španija, Kipar, Grčka, Slovačka, Rumunija neće promeniti stav.
Da li je za EU bolje da nerazvijene zemlje priključi sebi i pomogne im, ili joj možda više odgovara da ih drži na distanci? I ako ih bude držala na distanci, kako će se odbraniti od svih vrsta kriminala i korupcije koji su karakteristični za nerazvijene zemlje?
Strateški cilj EU, a naročito Francuske, jeste ne samo da pridruži sebi, već da integriše Zapadni Balkan. Dakle, još jednom ponavljam - da integriše! EU je zasnovana na vladavini zakona i poštovanje tih zakona je jedan od preduslova za članstvo. S druge strane, vi možete u pojedinim državama da imate ekonomske interese koji su protivni vladavini zakona, kao sad u Rumuniji i Bugarskoj, gde je Evropska komisija zbog korupcije primorana da stopira neke finansijske transfere.
Postoje sumnje da Kosovo može postati nova Kolumbija zbog proizvodnje genetski modifikovanog kokaina. Da li je to novi izvor nestabilnosti za Evropu?
Naravno da rizik postoji, jer Kosovo nije sposobno da se samo ekonomski razvija. Nadam se da će Evropska komisija, Eulex, popraviti situaciju.
Mislite li da je Euleks sposoban za to?
Nadam se da jeste, ali nisam siguran u to.
Da li u EU postoji istinska želja da joj se Srbija priključi, s obzirom na propast Lisabonskog sporazuma i sve jaču ekonomsku krizu?
O tome je bilo reči na ovom skupu. Postoji saglasnost javnosti oko novog proširenja, i većina zemalja članica je za uključenje Srbije. To nije problem, i to će biti rešeno za nekoliko meseci.
Da li je holandsko NE Srbiji zaista problem, ili samo izgovor EU i Amerike?
Mislim da Holandija, zbog masakra u Srebrenici, ima specifičan stav oko dogovora o pridruživanju, koji ne deli većina zemalja. Jedina mogućnost da se to promeni jeste da se pokaže puna saradnja s Hagom. Žao mi je što to moram da ponavljam kad svi to već znaju.
Rusija nije spremna na kompromise Možete li da uporedite odnose EU i Rusije, i, s druge strane, EU i Amerike? Da li će EU prevagnuti na jednu ili drugu stranu, budući da je energetski zavisna od Rusije, dok sa Amerikom ima vojne saveze? Ne, to nije tačno. Rusija je zavisna od EU, jer mora da proda gas, a proizvođač zavisi od kupca. Gasprom ima više od 60 odsto prodaje na evropskom tržištu. To je pitanje međuzavisnosti, što je problem za određene države, kao što su Poljska ili baltičke zemlje, ali ne i za nas u Francuskoj, koji nismo zavisni od ruskog gasa. Sa SAD imamo mnogo zajedničkog, kao što su demokratske vrednosti, strateški savezi, dok je s Rusijom to mnogo komplikovanije. Rusi nisu spremni na kompromise, ne shvataju šta je EU i pokušavaju da je omalovaže, ne razumeju pomirenje Francuske i Nemačke, Nemačke i Poljske, i imaju mnogo toga da nauče. Nije dobro verovati da je EU slabija nego što zaista jeste. Dakle, situacija nije kompleksna samo zbog gasa, već zbog toga što je teško imati zajednički stav 27 zemalja. Rusija postaje kao SAD od pre nekoliko godina, za vreme Iračkog rata. Sada Amerika više nije faktor razdora, već je to postala Rusija. Odgovor je da nađemo zajednički stav, a s Rusijom to ide jako teško. |
Bivši ambasador i savetnik ministra Od 2007. Mišel Fuše predaje geografiju i geopolitiku na Visokoj normalnoj školi u Parizu, kao i na Univerzitetu u Parizu. Član je Saveta ministarstva za spoljne poslove Francuske i kodirektor francusko-američke Strateške grupe. Pre toga bio je specijalni savetnik ministra inostranih poslova Ibera Vedrina (1997-2002), direktor Centra za analize i predviđanja Ministarstva spoljnih poslova, ambasador Francuske u Letoniji (2002-2006) i ambasador za evropska pitanja (2006). |
