U  Zvečanskoj ulici u Beogradu, kod broja 7, nema senzacije, nema vesti za naslovnu stranu koja bi prodala novinu. Samo nečija deca koja nisu naša.

Tu je došao da pomogne dr Branko Bjeković, ginekolog u bolnici Narodni front. On je po drugi put pokrenuo akciju Dobro srce. Prvi put, pre dve godine, pomogao je opremanje bolnice u kojoj radi. Sada želi bukvalno da unese malo svetlosti u Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine: oni su dobili krovne prozore u sobi za crtanje, ali nemaju dovoljno novca za njihovu montažu. Deca bez roditeljskog staranja godinama crtaju u tim prostorijama, gotovo u mraku.

- Veliki sam borac protiv bele kuge, koja preti da nas zbriše s lica zemlje. Kad razmišljam o budućnosti, uplašim se jer znam da je trend umiranja u Srbiji veći od trenda rađanja. Napuštenu decu po domovima neko je odlučio da rodi, što je i te kako važno. Pa kad su, hvala Bogu, već došla na ovaj svet, zašto da im ne učinimo život što normalnijim - pita se dr Bjeković.

On je svakako neobičan doktor. Duhovit, ali ozbiljan kad se pomene natalitet. Entuzijast tamo gde svi okreću glavu. On je hirurg, ruke su njegovo sredstvo za rad. Međutim, ima još jedan dar - pevanje. Pre dve godine snimio je CD. Novac od svakog prodatog primerka išao je u fond za opremanje bolnice Narodni front.

- Bilo je onih koji su kupili CD i tako pomogli akciju, ali i onih koji su uplatili novac na račun a nisu uzeli nijedan disk. Svako je pomagao na svoj način. Najveći iznos je uplatio Darko Mladić, sin Ratka Mladića - otkriva dr Bjeković.

- U osam centara zbrinuto je 400 dece. Na svu sreću, imamo slobodnih mesta. Akcija kojom planiramo da prikupimo 7.500 evra za ugradnju prozora uspeće, ako ni zbog čega drugog, zbog velike želje dr Bjekovića - kaže Zoran Milačić, direktor Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine.

Kao borac protiv bele kuge, dr Bjeković se svakodnevno suočava s velikim moralnim dilemama. Deo njegovog posla su i prekidi trudnoće. Kaže da mu je jako teško što njegova profesija podrazumeva i tu, crnu stranu medalje. Opet, iako kaže da sve manje radi takve intervencije, ne misli da je problem rešio onog trenutka kad je odgovornost prebacio na drugog doktora:

- Zato sam i odlučio da ova akcija bude za decu čiji roditelji, iz različitih razloga, nisu mogli da brinu o njima. Ona su ostvarila osnovno pravo - na život. Sad treba da im pomognemo da kroz njega idu. I kad uopšte ne bih radio abortuse, ne bi mi bilo lakše, znajući da kolege i dalje obavljaju te intervencije, što je i normalno.

Doktor Bjeković upozorava da je u našoj zemlji sve bitnije od suštinskog opstanka:

- Vode se polemike oko izgradnje koridora, održavanja gej parada, izručenja haških optuženika, povećanja PDV... A nikoga, ama baš nikoga ne interesuje to što smo i Kosovo izgubili jer Srba tamo više nije bilo. Dok sam živ, boriću se za svako rođeno dete, u domovima i van njih.

Na izlazu iz Centra, ostaje samo slika mladog doktora, oca dvojice sinova, čije srce i misli okupiraju sva rođena i nerođena deca u Srbiji.

U pustoj Zvečanskoj ulici i dalje nema senzacija, ni vesti za naslovnu stranu. Samo deca koja nisu naša. Ali, jednim delom, jesu deca doktora Branka Bjekovića.