Zbog svetske ekonomske krize, masovnog propadanja firmi, smanjenja zarada i otpuštanja radnika, u Srbiji opet imamo sliku iz 90-tih: jede se sve manje mesa, a domaćice sve češće mese hleb, uštipke, krofne…
Jeftino i sito belo brašno ponovo je osnovni sastojak dečjih obroka. Koliko je to opasno za razvoj dece, pitali smo dr Jagodu Jorgu, profesorku na Medicinskom fakultetu u Beogradu, specijalistu za ishranu.
- Ekonomska kriza ostaviće pečat na način ishrane i uhranjenost, a efekti će biti vidljivi za nekoliko godina. Ljudi se sve više okreću jeftinijoj hrani koja ima više masti, šećera, kalorija. Umesto kvalitetnog mesa, jede se pašteta, umesto pršute parizer ili salama, umesto svežeg povrća i voća veća količina hleba. Od kilograma jagoda ne možete da budete siti, ali možete od 600 grama hleba koji košta 30-tak dinara!
Da li je situacija u našoj zemlji gora nego na Zapadu?
- Kod nas se još manifestuju negativne posledice ranijih teških godina. Već dve decenije plaćamo dug nerazvijenosti i ukupnog ekonomskog propadanja. Ova kriza će nas pogoditi još žešće jer smo u nju ušli s mnogo gorih startnih pozicija u smislu razvoja privrede i ekonomskog stanja pojedinaca... To će se odraziti na zdravlje nacije kroz nekoliko godina. Sad su vidljivi efekti 90-tih. Prema podacima Unicefa, od 1996. u Srbiji se konstantno beleži porast broja dece koja nisu dovoljno izrasla. Između 8 i 20 odsto petogodišnjaka zaostaje u rastu u visinu, a to je direktna posledica dugogodišnje nepravilne ishrane. U Beogradu 8 odsto mališana nije dovoljno poraslo, a u romskoj populaciji čak 25 odsto.
Da li to znači da ćemo samo biti niži kao nacija, ili postoje i druge posledice?
- Posledice su mnogostruke. Rast i razvoj ne mogu da se nadoknade, ni fizički ni intelektualni. Može da se raste samo u detinjstvu i nikad više. Zabrinjavajuće je to što bez esencijalnih amino-kiselina, belančevina i vitamina nema ni dobrog intelektualnog razvoja.
Da li je kod nas primećeno da zbog dugogodišnje loše ishrane deca zaostaju u intelektualnom razvoju?
- Po literaturi, sporiji rast u visinu skopčan je sa sporijim intelektualnim razvojem. Ne verujem da je iko istraživao da li je kod dece u Srbiji intelektualni razvoj usporen, ali verujem da bismo svašta saznali ako bismo se u to upustili. Ovde se konstantno jede sve manje mesa, ribe, mleka i mlečnih proizvoda... Deca piju svega jednu šolju mleka na dan, a trebalo bi tri. Ona će se zasititi hlebom i mašću, ili hlebom i šećerom, ali od toga ne mogu da porastu.
Patimo li i od bolesti siromaštva - neuhranjenosti i gojaznosti?
- Tu smo u okviru svetskog proseka. Imamo 10-20 odsto gojazne i 3-5 odsto neuhranjene dece. Iako zvuči paradoksalno, i jedno i drugo je posledica nepravilne ishrane. U svetu je najviše odraslih gojazno u Polineziji (75 odsto), zatim u SAD i Kanadi (više od 65 odsto), slede Velika Britanija, Nemačka i Grčka. Mi smo u kategoriji zemalja u kojima više od polovina stanovništva ima problem s viškom kilograma. Ispod nas su skandinavske zemlje i Francuska.
Da li to znači da se oni pravilnije hrane? Da li vode više računa o zdravlju?
- Sve to zajedno. Imaju visok stepen zdravstvene kulture, izuzetno kontrolišu proizvodnju hrane i bave se fizičkim aktivnostima. Takvo ponašanje se podstiče i smatra društveno poželjnim.
Koliki je stepen naše zdravstvene kulture?
- Nerazvijena nam je ekonomska baza, obrazovno smo zapušteni, malo znamo o zdravom životu i pravilnoj ishrani. Naše nevladine organizacije više su se bavile politikom nego naoružavanjem nas, građana, znanjima i veštinama iz oblasti civilnog društva. Nemamo dobre zakone o kvalitetu hrane i malo se vodi računa o izgradnji biciklističkih i pešačkih staza, da ne pričamo o sportskim centrima. S druge strane, prehrambena industrija mora da napravi proizvode koji neće opterećivati viškom kalorija, šećera i masnoća. Sve to košta, ali moramo da prepoznamo prioritete. Zdrav razvoj dece svakako jeste državni prioritet.
A da li naša država radi nešto po tom pitanju?
- Svestka zdravstvena organizacija je odavno proglasila epidemiju gojaznosti i razvijene zemlje se i te kako trude da je izleče. Ministarstvo zdravlja napravilo je radnu grupu za borbu protiv nepravilne ishrane, ali u njoj nema vodećih stručnjaka za ishranu. Naš problem je što imamo tone strategija teško primenjivih u praksi.
Muškarci sve deblji Na Zapadu su najgojazniji ljudi s manjim primanjima i nižim obrazovanjem. Da li je tako i u Srbiji? - Kod nas ne postoji ta vrsta raslojavanja. Nepravilna ishrana zastupljena je u svim slojevima društva, jer se izgubio srednji sloj. Svi smo postali relativno siromašni, a tu su i slaba dostupnost informacija, loša zakonska regulativa i snabdevenost prodavnica. Primetićete da tek odskora imamo lepezu niskomasnih jogurta, mleka i nekih sireva. Za nas je karakteristično da su nam muškarci sve gojazniji, što je opasno, jer su kod njih češće komplikacije na krvnim sudovima i srcu. |
Preparati za mršavljenje mačka u džaku Kako se leči gojaznost? - Lečenje gojaznosti je kao lečenje bilo koje hronične bolesti. Oblici trećeg stepena se operišu, ali to nije liposukcija, već operacija želuca ili creva, da bi se smanjila apsorpcija hrane. Uzimaju se lekovi, primenjuje medicinska dijeta i fizička aktivnost. Na našem tržištu postoje samo dva registrovana leka - orlistat i sibutramin. Ostalo su preparati za koje niko ne zna kako deluju i šta sadrže. Za samo mali broj njih imamo dokaze da nisu štetni. To što je njihovu upotrebu odobrio Institut za zaštitu javnog zdravlja znači samo da su hemijski i bakteriološki čisti, ali ne i da su efikasni, bezbedni i da ne utiču štetno na srce. Ljudi veruju da je bezbedno ono što se kupi u apoteci. Nažalost, apoteka je prodavnica kao svaka druga i živi od marže. A marža je tri puta veća na preparatima nego na lekovima. |
Najgori smo u Evropi - U Hrvatskoj samo jedan odsto dece zaostaje u visini, u zemljama EU još manje. Mi smo najgori, ne samo u regionu, nego u celoj Evropi. Taj procenat je veći samo u pojedinim delovima Južne Amerike, Afrike i Azije. |
Staračke bolesti napadaju najmlađe - Zbog loše ishrane mališani obolevaju od hroniènih bolesti - dijabetesa tipa 2, koji je nekad napadao samo starije od |
U krizi samo domaća jela - Da bismo se zdravo hranili dok traje ekonomska kriza moraju da se zasuču rukavi, uđe u kuhinju i pripremaju kvalitetna domaća jela od namirnica sa zelene pijace. Ne računajte na kupovnu hranu. |
Siromašni sve gojazniji - U razvijenim zemljama je konstatovano da se gojaznost preselila u siromašne slojeve. Debljina se više ne smatra bolešću izobilja, već niske zdravstvene svesti. |
