U rutinskoj kontroli policija na Pančevačkom mostu zaustavila vozilo koje je malo više ševrdalo. Ustanovljeno je da je volandžija dibidus prekardašio dozvoljenu alko crtu. Nađeno mu je 5,2 gram promila, što je bilo dovoljno da se isključi iz saobraćaja i odvede na trežnjenje i prekršajni postupak. Branio se da je popio samo dva litra vina. Na sudu je da utvrdi da li je u vinu istina.

Ovo nije usamljeni primer, mada je doza prejaka i na granici mortus stanja. I zakon koji reguliše tu oblast se zaljuljao. Stručnjaci kažu da je bezbednost saobraćaja vrlo ugrožena, alkohol je treći uzročnik po redu, i da je kaznena politika blaga. Pijani vozač prolazi sa skromnom globom i kratkim oduzimanjem dozvole. Kad novi propisi stanu na noge, treniraće se strogoća. Ko god se zatekne u mortus stanju za volanom, čekaće ga robijanje kao treznija stvarnost. Vozačka dozvola će se izbušiti kaznenim poenima, a predlaže se i trajno oduzimanje.

No, šta reći za pešake koje niko ne zaustavlja ako su pri piću. Za njih nema rutinske kontrole zbog izdašnog cuga. Krv im se vadi na analizu tek kad se zbog raskoraka nađu u zadesu. Očit primer je izvesni Lale, koji se već tri decenije nalazi u konzumu žestine, mada se počesto i pivom naliva. Okolina ga je poznavala kao teškog pijanca koji zapliće i jezikom i nogama. Alko betoniranje je sprovodio što u domaćoj radinosti, što u krčmi koja je imala baštu do travnjaka prometne ulice. Nedavno je na toj lokaciji doživeo lom, pa mu se levi ručni zglob našao u gipsu. Krenuo je iz bircuza da kupi cigare, a nije se uverio da li mu je stopalo bezbedno prekoračilo ivičnjak. Piće ga je nokautiralo, kola su ga zakačila i poleteo je kroz vazduh, ali se uspešno prizemio na travnjaku. Osim pomenutog loma, a bio je pun raznih ožiljaka iz sličnih neprilika, glava mu je ostala čitava. Vozač je doživeo veći stres. Izašao je iz kola tvrdeći da ništa nije pogrešio, onda se uhvatio za glavu i grudi i zakukao zbog srčanih smetnji. Docnije mu je ugrađen bajpas.

Policija je obavila uviđaj, hitna pomoć svoj posao. Slučaj je stigao do suda.
Svi gosti kafane, očevici udesa, potvrdili su da je Lale bio živi mortus. Analiza je pokazala da se betonirao sa 4,8 gram promila, dok je vozač bio na nuli. A samo je njega javni tužilac potkačio da se u saobraćajnom smislu grešno poneo. Pa mu je zaprećeno kaznom zbog nehatne posledice.

Sud je oslobodio okrivljenog vozača, dok pešak Lale nije ni gonjen. Priča se da je u svom alko životu više saobraćajnih nezgoda skrivio izletanjem na kolovoz, ali nikad zbog toga nije odgovarao. Nije običaj da se sudi pešaku. Kola se smatraju opšte opasnim sredstvom i samo onaj kome je volan u rukama, bez obzira da li je bio pod cugom, dospeva na optuženičku klupu. Povređeni pešak sedi malo dalje i tretira se kao nevina žrtva. Ovde je zbilja bila obrnuta, mada Lale nije ni gonjen. Ko nema takav status, ne može biti ni osuđen.

Nedugo posle udesa, kafana je opet Laletu postala druga kuća. Viđen je s gipsom na levoj ruci, dok  je desnicom i dalje potezao čaše i flaše. Do konaka je stizao nepogrešivo, makar i četvoronoške. Nijedna kola ga nisu više kontaktirala, sve što je opasno zaobilazilo ga je. Pijane i bog čuva.