Krajem prošle godine, gradonačelnik Jagodine i predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma najavio je veliki projekat „Morava grad“, koji bi ujedinio Jagodinu, Paraćin i Ćupriju. Prvi sastanak tri gradonačelnika trebalo je da bude održan još u januaru, ali do njega nije došlo.

Za NT Marković objašnjava šta se sa tim projektom dešava, ali i kakve investicije očekuje u Jagodini, kako će glasati za skupštinsku rezoluciju o Srebrenici, i kako vidi političku scenu.

- Sastanka još nije bilo i ta tema bi mogla da bude aktuelna tek u junu. Moramo da vidimo šta su prava postojećih gradova i opština sada, a šta će biti kasnije kad se napravi Morava grad, pa tek onda da izađemo u javnost i pričamo šta ćemo raditi. To je ideja stara 40 godina, ali uvek je bio problem sa predstavnicima gradova. Postojala je ljubomora: što ovaj da bude na čelu, što ne onaj. Tačno je da je prvi sastanak najavljivan za posle Nove godine, ali predstavnici pojedinih opština kažu da u ovom trenutku nisu raspoloženi za dogovor.

U martu bi grad Moskva trebalo da otvori kancelariju u Jagodini. Da li se i to odlaže?

- Ne, daćemo besplatan prostor za kancelariju, čak smo obezbedili i besplatan stan za ljude koji će doći iz Moskve. Njihova funkcija će biti da spajaju privrednike iz Srbije sa ruskim, pošto već postoji trgovinski sporazum vrlo povoljan za saradnju naše dve zemlje. Jagodina će biti ta koja će pomagati spajanje privrednika.

Da li imate naznake koje strane investicije bi ovakva ruska kancelarija mogla da privuče?

- Dolazi u obzir sve od investicija osim megamarketa. Jer kad se otvori megamarket, istovremeno se zatvori sto STR radnji i ne dobijamo ništa. A mi hoćemo da povećamo broj zaposlenih u Jagodini. Važno je reći da su lokacije koje dajemo stranim firmama u njivama koje sada niko ne bi kupio ni za pet evra po aru, to nije gradska zona.

Koliko je ekonomska kriza uticala na Jagodinu? U jednom trenutku u vašem gradu krenuo je investicioni bum...

- Ja sam privrednik 32 godine, i osamdeset odsto sam privrednik, a dvadeset odsto političar. Uvek sam pripremao sebe, i dok sam vodio preduzeće, da možemo da savladamo te vetrove.

Koliko je ljudi ostalo bez posla?

- Na šestom-sedmom mestu smo po broju nezaposlenih u Srbiji. Ima dosta malih preduzetnika i preduzeća, pa pivara, „Juhor“... Svi oni nose sudbinu svetske krize, ali smo nekako preživeli. Mnogo znači to što smo postali turistički centar, imamo akva-park, zoološki vrt i muzej voštanih figura. Prodali smo više od polovine placeva od po 20 ari u okolini akva-parka i zoo vrta. U svakom selu smo asfaltirali sve ulice, izgradili domove kulture.

Ko je kupovao placeve?

- Investitori za izgradnju zgrada u kojima će dole biti poslovni prostor, a gore stanovi. Smejali su mi se kad sam otvarao zoološki vrt, rugali se da hranim majmune, a sad vide da je ta atrakcija donela nove investicije, i u letnjim mesecima poseti nas sedam do devet hiljada ljudi. Oni kupe nešto da pojedu i popiju, pa plate ulaznicu i za muzej, i za akva-park, i za zoo-vrt, kupe detetu patike, ostanu da prenoće... Letos ste mogli usred Jagodine da vidite ljude koji drže kartone s natpisom „Izdajem sobe“, kao nekad u Crnoj Gori.

Šta je sa industrijskom zonom?

- Potpisali smo nekoliko ugovora sa stranim investitorima iz Amerike i Mađarske, a dolaze i Austrijanci da se dogovorimo. Ali, hteo sam nešto drugo da vam kažem: Jagodina postaje univerzitetski centar od septembra. Sada ima Pedagoški i nekoliko privatnih fakulteta, ali dolazi nam „Megatrend“. Imamo jednu školu koja stoji nezavršena deset godina, jedan sprat dobiće srednja škola, drugi „Megatrend“. Sledeće godine imaćemo pet hiljada studenata. To je kao da napravite 20 fabrika. Tih pet hiljada studenata plaćaće zakup stana 100-150 evra, kupovaće da pojedu, da se obuku... Verujem da će pre izabrati studiranje u Jagodini nego u nekom drugom gradu - kupa se za 300 dinara u akva-parku, gleda utakmicu Zvezda - Partizan za 150 dinara, dok u Beogradu to košta 500 dinara, a nema ni akva-parka. Na letnjoj pozornici može besplatno da prati kulturne događaje od 1. maja do 1. septembra: od operske pevačice Jadranke Jovanović do narodnog pevača Radiše Uroševića i drugih.

Zašto ste nedavno vodili studente baš u Beč? Ko to plaća?

- Ni dinar nismo platili iz budžeta. Razlikujemo se od drugih gradova.  Proizvođači lekova daju apotekama sedam do četrnaest odsto za isporučene količine lekova, a one su pod ingerencijom lokalne samouprave. Umesto da kažem: „Kupite mi auto za Jedinstvenu Srbiju“ ili „Platite mi put u Kan“, tražio sam da uplate na žiro-račun i od tog novca smo vodili studente, a pre toga poljoprivrednike, u Beč. To koristimo i za fudbalski klub.

A na šta opštine obično troše taj novac?

- To morate da pitate gradonačelnike, odnosno direktore apoteka u drugim gradovima.

Zašto sve vodite u Beč?

- Zato što je blizu, leti se 55 minuta, i karta je jeftina. To što možete da vidite u Beču, ne možete ni u jednom drugom gradu Evrope. Osim kulturno-istorijskih spomenika, možete da vidite i poljoprivredu, što u Parizu, do kog se leti dva i po sata i karta je skuplja, ne možete. Ali vodiću studente i u Pariz. To su studenti sa prosekom preko osam, njih 230. Sad ćemo sto novih da ubacimo, a sto starih da izbacimo, ostaće samo oni koji imaju prosek preko osam i po ili devet. U Beču su posetili i jedan univerzitet, bili smo u Gradskoj kući, a ja sam razgovarao sa gradonačelnikom Mihaelom Hojplom. Dogovorili smo se da Jagodina pokloni Beču tri hektara zemlje, a da Beč pošalje nekog investitora, i to očekujemo u aprilu-maju. Jedinstvena Srbija će podržati Socijaldemokratsku partiju Austrije na sledećim izborima, to sam rekao i g. Hojlpu. Samo u Beču živi 120.000 Srba. Verujem da će prihvatiti moju preporuku. Austrijska Socijaldemokratija ima isti socijalni program kao Jedinstvena Srbija, ona ima i premijera, koji je dosta pomogao da se građani Srbije oslobode viza i slobodno putuju. Očekujem da nam pomogne da što pre uđemo u EU.

- Inače, u Beč sam vodio i privrednike. Vodio sam ih i u Pariz, Moskvu, tri puta u Grčku. To ne radi nijedan gradonačelnik u Srbiji, ali ja sam vodio u Grčku i direktora „Prve petoletke“, i direktora „Simpa“...

A ko to plaća?

- Donatori - dobavljači lekova i osiguravajuće kuće. Ako niste imali štetu u gradu te godine, osiguravajuće kuće vam daju donatorstvo gde vi kažete. Ko god hoće od novinara može da dobije listing naših donacija. Mi ne moramo da čekamo predsednika države ili predsednika Vlade da nas uhvate za rukav i vode. Kad smo bili u Moskvi, tom gradu sam poklonio dva hektara zemlje, a Privrednoj komori Moskve hektar i po. I evo, baš su poslali dopis da im damo detaljnije generalije, poslaće nekog investitora. U ekonomiji morate da imate 20 ponuda za dve realizacije. Neće niko sam da vam se nudi, posebno ne u vreme ekonomske krize, nego vi morate da budete pokretač. Kada je u politici, bez obzira da li na vlasti ili u opoziciji, čovek mora da bude konstruktivan, a ne samo da kritikuje. Gledam neke druge stranke, i ostali predsednici putuju u druge države. Pitam ih da li su dogovarali neke investicije, da li su nekud vodili privrednike? Nego otputuju sami, pa posle ne silaze sa tv-stanica pričajući o svojim posetama.

Javnosti je ostalo nejasno kako Vi možete da ustupite zemlju investitorima besplatno, a Goran Knežević, bivši gradonačelnik Zrenjanina, optužen je zato što je lokacije davao navodno ispod cene?

- Ne bih ulazio u slučaj Gorana Kneževića. Što se mene tiče, poštujem zakon i odluke Vlade. Vlada je donela odluku kojom daje saglasnost da se zemljište može ustupiti investitorima besplatno. Ponoviću, to nije zemlja u gradu, to su njive koje se ne obrađuju. Ako nam, na primer, sad javi Moskva: „Našli smo investitora“, mi ćemo podneti zahtev Vladi da nam odobri da ustupimo zemlju u skladu sa njihovom odlukom. Nije lako dovesti investitore, s obzirom na militantni imidž koji nas je pratio, ali svima poručujem da u Srbiji postoji politička stabilnost, ima dovoljno poslanika koji podržavaju ono što radi Vlada i izbora neće biti pre 2012.

Zašto onda opozicija skuplja potpise za izbore?

- Na to imaju pravo, nemaju šta drugo da rade. A mogli bi da se pojave u medijima i tako što će njihovi predsednici opština odvesti negde nekog studenta. Nije politika samo održavanje konferencija za novinare tri puta nedeljno. Ali ne podržavam ja ni vlast blanko. Kad su bila dva zakona - o rodnoj diskriminaciji i o informisanju, nisam hteo da glasam. Ne podržavam homoseksualne brakove ni da se dva muškarca ljube u usta nasred ulice. Za Zakon o informisanju nisam mogao da glasam jer su svojevremeno protiv takvog zakona bile sve partije koje su sad na vlasti, a ovaj zakon je po meni još teži. Optuživali su me da mi je vlast dala ovo i ono. Pa da su mi dali, morao bih da budem đak prvak i da dižem ruku za sve, a ja to ne radim. Zato želim da se zahvalim Demokratskoj stranci koja stvarno demokratski prihvata nešto što se zove ideologija, i ne očekuje od mene da glasam za nešto što mi je neprhvatljivo.

Zašto ste protiv regionalizacije? 

- Nisam, imaćemo u martu neki sastanak na tu temu, ne znam tačno na kom nivou. Ja sam, jednostavno, za ekonomsku decentralizaciju, a administrativna regionalizacija po meni ne znači ništa. Ali ostaviću tu temu do marta, da vidimo šta se predviđa novim regionima, šta su njihova prava, a šta obaveze.

S obzirom da je Borislav Pelević sa Vama i Željkom Ražnatovićem bio jedan od osnivača Stranke srpskog jedinstva, kako komentarišete upravo odbačene optužbe radikala da je ratni zločinac?

- Nisam osnivač SSJ, priključio sam se kasnije. Kad je u pitanju g. Pelević, siguran sam da nigde nije činio ratni zločin. On je ranjen u ratu i dugo je bio na bolovanju. Neću da komentarišem zbog čega to radikali rade, ali sam siguran da g. Pelević nije ratni zločinac, on je porodičan čovek, nacionalista, patriota.

Šta će se desiti ako se Šešelj ovog leta vrati u Srbiju?

- Poručujem mu: „Dobrodošao, Vojislave Šešelju! Napadao si me kad sam bio narodni poslanik. Ti za mene u Hagu nisi predsednik Srpske radikalne stranke, ti si Srbin kome se sudi zbog verbalnog delikta. Šta treba da kažu sudije: ’Ubi me prekaja reč Vojislava Šešelja!’ Jedva čekam, Šešelju, da se vratiš, a onda ćemo za govornicom da razmenjujemo mišljenja.“

Izjasnili ste se da ste protiv toga da se u deklaraciji o Srebrenici upotrebi reč „genocid“?

- Zato što je za mene veći genocid akcija „Oluja“, gde su Srbi bili u traktorskim prikolicama, a Hrvati ih bombardovali iz aviona. Mi hoćemo da ubacimo termin „genocid“ za Srebrenicu dok Hrvatska slavi „Oluju“, kad Stipe Mesić preti Republici Srpskoj da će poslati vojsku ako raspiše referendum, kad se oslobađa ratni zločinac koji je ubio porodicu Zec, kad Mesić odlazi na Kosmet i dobija titulu počasnog građanina Prištine... Za mene je genocid bombardovanje mosta u Varvarinu, tamo su bili civili, koji su došli na vašar. Za mene je genocid selo Kravica, gde je Naser Orić na Božić ubio 90 civila, ili Bratunac, gde je takođe Orić ubio toliko Srba. Uzgred, ako me pitate da li treba raspisati taj referendum u RS, nisam za to u ovom trenutku, jer se još borimo da skinemo etiketu militantne nacije. Dalje, postoje institucije koje se bave kvalifikacijama i osudama ratnih zločinaca - Haški tribunal i Sud za ratne zločine. Ne možemo mi ovde da glasamo da je neko nešto radio u naše ime. Nije to uradio ni u vaše, ni u moje. Ako je neko individualno činio zločin, neka odgovara. Jedinstvena Srbija je za to da se osude svi zločini na prostoru bivše Jugoslavije.

- Ali postavljamo još jedno pitanje: koliko je Srba živelo pre rata u Sarajevu, a koliko danas? Koliko ih je živelo pre rata u Zagrebu, a koliko danas? Koliko je živelo u Prištini, a koliko danas? Koliko je pre rata Albanaca, Muslimana i Hrvata živelo u Beogradu, a koliko danas? Danas mnogo više. I neka žive, niko ih ne dira. Ali to je pokazatelj ko je doživeo genocid - Srbi. U Blacu ima oko 12.000 stanovnika, od čega 4.000 proteranih sa Kosmeta. Pokažite mi jedan grad u Albaniji gde živi deset Albanaca proteranih sa Kosova! Ne postoji. Predsednik Srbije g. Tadić se više puta izvinjavao, a mi, Srbi, nismo čuli izvinjenje od Mesića. I dokle ćemo da se izvinjavamo? Kažu, radimo to za budućnost svoje dece, ali ja mislim da će njihova budućnost biti opterećenija ako stavimo na sebe hipoteku da smo genocidan narod. A nismo. Videćemo kakav će biti predlog rezolucije, još nijedan nije stigao u Skupštinu.

Da li iz svega proizlazi da ćete za deklaraciju glasati isključivo ako se u njoj osuđuju svi zločini na prostoru bivše Jugoslavije?

- Isključivo.

Da li imate bilo kakvih najava o tome da li bi tako nešto i moglo da stoji u deklaraciji?

- Ne.

Zašto ćete se opredeliti za mesto gradonačelnika, a ne poslanika?

- Imam obavezu da budem gradonačelnik jer su me građani neposredno izabrali, a narodni poslanik sam u koaliciji. Na neki način bih izdao Jagodince kada bih ih ostavio i otišao u Beograd. Ali ne zaboravite, kao narodni poslanik ja ne zastupam samo interese Jagodine. Pa, nije samo njihov interes Zakon o informisanju ili Zakon protiv diskriminacije! To je valjda interes devedeset odsto Srba. Jer političari se kriju iza imuniteta, a iza čega da se kriju novinari? Političari imaju mnogo para, sudije ih respektuju, a novinare ne respektuju. Novinara će uvek da osudi maksimalno. Agencija o sukobu interesa ima pravo da nekom članu da saglasnost da vrši jednu ili više funkcija. Ako ne dobijem saglasnost, podneću ostavku na funkciju narodnog poslanika.