Srpska napredna stranka počela je da prikuplja potpise za raspisivanje vanrednih izbora odmah posle prvih rezultata na lokalnim izborima. Tomislav Nikolić, lider naprednjaka, za NT otkriva zašto su uopšte pokrenuli takvu akciju ako su svesni da neće doći do promene vlasti. Sa njim razgovaramo u sedištu stranke samo sat pre početka velikog mitinga opozicije, u ponedeljak, 22. februara, u centru Beograda, na mestu gde je pre više od dve nedelje napadnut Velimir Ilić.

- Akcijom prikupljanja potpisa postižemo mnogo toga. Prvo, proveravamo raspoloženje građana. Do 8. marta najverovatnije ćemo predati prvih milion glasova, a taj prvi milion je, kažu milioneri, najteže steći. To znači da smo u pravo vreme učinili pravu stvar. Opomenuli smo Vladu Srbije da postoji mnogo građana koji žele da im se pruži prilika da biraju ponovo. Potom, isterali smo i predsednika države i premijera na čistinu da kažu da će čuvati Vladu po svaku cenu, čak i ako je loša, čak i ako ne može da popuni budžet, čak i ako je sve više nezaposlenih i štrajkova. A onda smo, naravno, kao potpuno nova stranka želeli da se ne oslanjamo na to što nam govore aktivisti širom Srbije, već da krenemo u sveobuhvatnu akciju u kojoj ćemo zakucati na sva vrata. Pošto predviđam polarizaciju na one koji će glasati za stranke na vlasti i one koji će glasati za SNS, želeo bih da vidim koliko je jak naš pol i već sam siguran da će DS i njeni pajtosi bežati od izbora kao đavo od krsta.

Velimir Ilić se svrstao uz Vas kao uz vođu udružene opozicije. Da li je to udaljilo Vojislava Koštunicu, koji se nije pridružio skupljanju potpisa?

- Na prvim lokalnim izborima, mesec dana po formiranju stranke, već smo bili drugoplasirani, pa smo s pobedama na lokalu krenuli dalje. Izuzetak je Vojvodina, u kojoj ne možemo da pobedimo jer DS tu nemilice troši novac na svoju promociju i na izborima. Praktično, DS i SPS se tuku na lokalnim izborima ko će više para i moći da uloži. Imali smo uspeha i naravno da nam onda nedostaju republički izbori, prvo zbog legitimiteta Narodne skupštine, ali i naše stranke za koju svi znaju da je najjača. što se tiče ostatka opozicije, ostale stranke još uvek vagaju da li je SNS, kako je neko iz SPS zlurado rekao, probna partija koja će da se ugasi ili je u pitanju snaga u kojoj su sastavljeni iskustvo i mladost. Pragmatični političari poput Velimira Ilića osećaju šta će biti i traže svoje mesto.

A Koštunica?

- Vojislav Koštunica je valjda o svojoj politici sve rekao, ja tu više nemam šta da tumačim. Koliko puta sam otvarao vrata za saradnju, koliko puta sam pružao ruku, a oni uvek misle da su oni ti koji treba da je pruže. Neka pruže, ali šta ćemo posle - da ne gledamo rezultate izbora, nego da odredimo ko od nas najviše želi da bude najjači, pa da to i bude. To nije dobro za međusobne odnose. Ne volim iznenađenja koja mi priređuje Vojislav Koštunica, a on ima taj običaj - ćuti, ćuti, pa onda povuče potez kojim ne nanese štetu suparnicima, ali natera prijatelje da misle koliko je iskren u tome što radi. Ne menjam stav u odnosu na saradnju sa njim, ali mora da zna da kad se ulazi u ukrupnjavanje političke scene sujeta mora da se ostavi pred vratima. Bio je u koaliciji sa demokratama, pa je pred vratima ostavio više nego što je uneo. Što se tiče saradnje sa Srpskom radikalnom strankom, sa njima je nemoguće sarađivati i razgovarati. Oni su prepušteni sudbini, a Vojislav Šešelj ih sada izuzetno loše vodi. Ako Koštunica misli da pre treba sa njima da sarađuje nego sa nama, samo neka nam kaže.

Gde je, u stvari, tačka razlaza između DSS i SNS?

- Mi se nismo ni sastali da bismo se razišli. Potpisali smo okvirni plan u pet tačaka o tome šta su nam ciljevi na globalnom nivou. I to bi mogla da bude osnova da posle izbora eventualno formiramo vladu. Međutim, ako se dogovorimo da ćemo u slučaju dolaska na vlast raspisati referendum oko ulaska u NATO, a ako ne budemo došli na vlast da ćemo tražiti taj referendum, onda ne treba Koštunica da me iznenadi nekakvom akcijom 200 intelektualaca. Pozvao sam Velimira Ilića: „Zašto ovo radite bez nas?“ On kaže: „Ni ja o tome ne znam ništa“.

Ali to su potpisali i neki vaši članovi, kao Brana Crnčević?

- Ljudi ne moraju do kraja da sagledaju politiku koja se vodi. To je dobra ideja, ja bih je prvi potpisao da su svi u tome učestvovali. Zašto samo 200? Zašto ne 20.000? Zašto peticiju nisu potpisivali seljaci, bravari, studenti? Akcije treba da budu velike, široke, ali DSS više nije sposoban da izvede takve akcije. Lako je okupiti oko dobre ideje svojih 200 prijatelja. šta se desilo posle tog potpisivanja, osim što je meni gurnut prst u oko? Dobro, idemo dalje, samo previše je bilo toga. Mnogo je bilo akcija u Skupštini u kojima učestvuju SRS, DSS i NS, čak i LDP. Onda na TV kažu „sva opozicija, izuzev Srpske napredne stranke“. Sad mi, kao, nismo opozicija.

Zašto mislite da to rade? Da bi pokazali da ste bliski vlasti? 

- Najpre, Vojislav Koštunica bi želeo da ima uz sebe SRS, i čak i da je predvodi na izvestan način. šešelj mi je često, dok sam vodio stranku, govorio: „A šta kaže na to Koštunica?“ Znam da je između njih dvojice postojala i telefonska veza preko Koste Čavoškog. Ne misli on ništa o radikalima dobro, nikad nije ni mislio, ali mu treba tih 57 poslanika za neke akcije koje se nikada ne završe kako treba. S druge strane, lepo je dokazati da je SNS deo vlasti, jer ako se postavi pitanje vlast ili opozicija, onda će da se glasa za DSS koja je svakim potezom suprotstavljena vlasti. Neke diskusije poslanika DSS dovedene su do apsurda. Recimo, kažu: „Taj zakon ste zatekli u fioci jer naš ministar nije stigao da ga iznese pred Skupštinu“, a onda glasaju protiv zakona! Očigledno da je potrebno do u besmisao dokazivati da ste protiv vlasti. Zato više nemamo skupova oko Kosova i Metohije, zato nismo imali skup oko Srebrenice, jer bi neki morali da dođu i dokažu da smo nekad svi jedno. Srbija je takva zemlja da se smatra da si izdao opoziciju ako na bilo koji način javno učiniš nešto što bi učinila vlast. Tajno možeš da radiš šta god hoćeš, da se družiš, da praviš zajedničke biznise, ali ako javno kažeš: „Podržaćemo vladu u naporima da brani KiM“, izdao si opoziciju. šta imaš da ih podržavaš!? Nek se peku na vatri, sami su je založili. A ti čekaj da se sve sruši, pa ćeš da pobediš na izborima.  Ali, bez obzira na sve, sarađivaćemo sa DSS i NS, samo sa SRS nećemo.

Čak ni kad bi to bio jedini način da srušite vlast?

- Pre oko mesec i po Šešelj je zvao Velimira Ilića. Ilić mu je rekao: „Što ne pustiš ove tvoje da sarađujemo, da srušimo demokrate?“, a on je odgovorio: „Pre ću da pomognem Borisu Tadiću nego Tomislavu!“

Sami ste načeli temu kako Vas vide izrazito desni krugovi: oni kažu da zastupate tvrdi stav da pridruženje Srbije EU nema alternativu i da vas to razdvaja od DSS?

- Teško je prihvatiti da je DSS meritoran da vam kaže ko je opozicija, a ko ne, ko je nacionalista, a ko ne, ko je vernik... Ne mogu da prihvatim da je baš u toj stranci smešteno proročanstvo u Delfima! Moj nacionalizam je jasan od prvog dana, ali danas reći da ćemo da se tučemo sa Hrvatskom za Krajinu ili sa NATO-om za Kosovo, nije nacionalizam, to je samoubistvo. Govoriti da su to naše teritorije, apsolutno je ispravno, ali treba dodati i da je put do toga veoma dug, možda i neostvariv. Da je Evropa bilo kada rekla (a ja nemam tajne kontakte sa njima kao što ih ima Tadić, i nemam dogovore koji ne smeju da idu u javnost): „Glumićemo i fingiraćemo da to ne postavljamo kao pitanje, ali bez ulaska u NATO i bez priznanja nezavisnosti Kosova nema ulaska u EU“, ne bih više javno zagovarao našu evropsku šansu. Sa mnom niko nije tako razgovarao, naprotiv, govorili su da ostavljaju po strani pitanje KiM, makar stajalo ovako i 50 godina.

- Drugo, priča sa NATO-om bi u ovoj situaciji bila udarac za Rusku federaciju koji nam nije potreban. Niti je NATO oslabljen što Srbija nije u njemu, niti je Srbija slabija što nije u NATO. Uostalom, ne zaboravite šta je nedavno rekao Rogozin - NATO ili Rusija. Mi to, naravno, ne bismo tako oštro postavili. Jesmo li za to da budemo u EU? Jesmo, jer ćemo živeti bolje. Da li smo za to da uđemo u EU pod uslovima koje građani Srbije ne bi želeli da ispune? Nismo. Evropa je u krizi, mnogo se proširila, i dok dođe vreme za njeno dalje širenje možemo dosta toga da pripremimo, ali ne smemo nijednog časa da izgubimo iz vida da smo od 2000. do 2008. potrošili dragoceno vreme gledajući samo na jednu stranu. Niti nam je EU isključivi saveznik, niti je to isključivo Rusija. Možemo da pričamo šta hoćemo, ali devedeset devet odsto investicija je iz EU. Čujem da pregovaraju prodaju Telekoma možda čak za dve milijarde evra. Prodaje se mnogo toga, a novac i krediti stižu sa Zapada. Prihvatili smo zapadni način uređenja države, finansija, pravosuđa... Voleo bih da su Rusi uticajniji, ali nešto ne idu dobro ruske investicije. Najviše bih voleo, i to će mi biti cilj, da se potpuno izjednači uticaj Istoka i Zapada.

Zamera vam se, opet često iz krugova bliskih DSS, da ste odlučili da smirite nacionalnu retoriku i prikažete se kao povoljan partner EU, pošto ste videli da se teško dolazi na vlast mimo volje Brisela i Vašingtona?

- U ovoj zemlji je najlakše davati primedbe. Ja ne mogu da se ponašam kad sam na vlasti na jedan način, a kad sam u opoziciji na drugi. DSS je doveo do parafiranja Sporazuma o pridruživanju. Da li smo nešto postigli na KiM dok su bili na vlasti? Statut Vojvodine je proistekao iz leks specijalisa kojim su Vojvodini date određene nadležnosti. NATO prolazi kroz Srbiju zahvaljujući skupštinskoj odluci za koju su oni glasali. Kad su otišli u opoziciju, odjednom prekidaju sve kontakte i svi drugi postaju krivi. Npr. Velimir Ilić pre mesec dana kritikuje u Skupštini zašto „Mostogradnja“ nema posao, a zaboravlja da smo ga mi napadali za „Mostogradnju“ kad je bio ministar, a on nam uzvratio: „Kad ne znaju da rade mostove!“ Teže mi je da me uhvate u tako nečemu, nego da mi kažu: „Bio si grublji nego što je trebalo“. Kad pripadate stranci koja nikad ne može da dođe na vlast ili maloj partiji koju će neko da uzme za krpljenje većine, možete da radite šta hoćete. Izgovorio sam mnogo teških reči koje od mene više nećete čuti. Sad imam 58 godina, nisam više onaj 38-godišnjak koji je ušao u politiku i činilo mu se da je jači, mlađi, brži, pametniji od svih. 

Jedno hipotetičko pitanje: ako biste sada pobedili na izborima i formirali vladu, da li bi to u ovoj situaciji, kada je Tadić predsednik, bilo izvor nestabilnosti? Posebno s obzirom na to da je premijer u dubokoj senci predsednika?

- To znači da Tadić nije imao čoveka u stranci kome je smeo da poveri premijersko mesto. Bojao se da će ga taj, ako bude uspešan, zaseniti. Ali ako je mislio da bi SNS postavila za premijera čoveka kog bi građani nazivali Cvetkovićem, prevario se. Ako bi Tadić prihvatio da se vrati u ustavne okvire iz kojih je izašao, lepo bismo sarađivali. Grdno se vara ako misli da može da vodi i vladu i spoljnu politiku. I ako bi to bio izvor sukoba, on bi u tom sukobu nastradao, jer je izabran pre nego što je izabrana vlada. Da je bio popularniji, njegova bi bila i vlada. Zameram Tadiću što je bio toliko zanesen da je, kad smo pisali Ustav postavio uslov da ima pravo tri puta da bude biran za predsednika. I po starom i po novom Ustavu ista osoba može maksimalno dva puta da bude birana, samo Ustavni zakon za sprovođenje Ustava kaže da se to ne odnosi na lica izabrana pre ovog Ustava. Da imamo dobar Ustavni sud, to bi palo. Ipak, verujem da Tadić neće imati brige oko toga, jer ga narod neće opet izabrati.

Da li mislite da će Šešelj izaći na slobodu ove godine i da li biste ga dočekali?

- Moguće je. Ne znam tajne njegove odbrane jer u tome ne učestvujem već godinu i po, ali vidim da su počeli da optužuju druge Srbe, pa su se možda nešto i dogovorili. što se mene tiče, naravno da ga ne bih dočekivao, niti ga poznajem. To više nije taj čovek.

Bili ste u političkom smislu kao mlađi i stariji brat. Da li biste imali psihološku prepreku ako bi se vratio u politiku?

- Zbog te psihološke prepreke odlučio sam da krenem sam. Šešelj je grdno pogrešio kad je pomislio da ću izvesti neki puč. Za tih pet godina koliko sam vodio stranku, ona je bolje išla kad nije bilo njegovog pritiska. A kad god bi osetio da stranka ide mnogo dobro, počinjao je novi pritisak.

Zašto nikad nije hteo da dođe na vlast? Da Vas podsetimo na jednu raspravu u Skupštini sa Draganom Todorovićem, kada ste ispričali šta Vam je Šešelj rekao u ćeliji u vreme pregovora oko Koštunice i Vlade. Kad ste rekli da nećete da budete u vladi u kojoj se premijersko mesto prepušta Koštunici, Šešelj Vam je rekao da onda budete predsednik Skupštine. Uzvratili ste: „Nisam ja Predrag Marković“, a on je navodno rekao: „Ali mi sad možemo da uđemo u Vladu, palo je Kosovo!“

- Šešelj nikad nije želeo odgovornost. Nismo učestvovali ni u jednoj odluci vezanoj za KiM. Osim toga, i za njega i za Vuka Draškovića Slobodan Milošević je bio strašan autoritet, „tata“. Osvojili bismo 40 odsto glasova da Gordana Pop Lazić nije na završnom predizbornom mitingu izašla sa pričom „Karlobag-Ogulin-Virovitica“ i "Živela velika Srbija!“, da nije bilo priče o podizanju spomenika Zvezdanu Jovanoviću kao novom Gavrilu Principu... Mislim da je Šešeljev plan bio da bez njega osvojimo 15 - 18 odsto glasova, a da on to, kad se vrati, podigne na 30 odsto.

Kako će izgledati politička scena kad se vrati?    

- Dva meseca će režimske novine pisati o njegovom povratku, jer će Tadiću odgovarati da SNS-u skine nešto glasova. Od nas nećete čuti nijednu jedinu reč o njemu, što će ga „ubiti“, jer on voli da se svađa, kao žena. Nemamo mi šta s njim, nije on naš suparnik, naš suparnik je Boris Tadić. Mirno čekam taj povratak i znam da radikali nemaju više od pet odsto glasača.