Šumadija može da se pohvali da dr Dobrica Milovanović, profesor Mašinskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, preslišava o demokratiji Brisel - prestonicu Evropske unije i NATO. Za izvestioca o stanju demokratije u Belgiji imenovao ga je 2008. Kongres Saveta Evrope u Strazburu, u vreme kad je tradicionalni rivalitet Flamanaca i Valonaca zapretio da čak i fizički podeli zemlju.
- Izgledalo je da Belgija kreće putem raspada, ali posle stabilizacije vlade čini se da ta opasnost nije više aktuelna - rekao nam je prof. Milovanović, koji se nedavno vratio iz najnovije posmatračke misije u EU. - I flamanska i valonska strana su svesne da bi u slučaju razdvajanja Brisel izgubio status „prestonice“ EU, a time i ogromna finansijska sredstva. Naime, desetine hiljada ljudi zaposleno je samo u evropskim i NATO institucijama, da ne govorimo o bezbrojnim predstavništvima država, regija i gradova. Svaki kvadrat poslovnog prostora u Briselu je zlata vredan.
Naš sagovornik kaže da je počastvovan što je prvi i za sada jedini Srbin - izvestilac o stanju demokratije, ali priznaje da je pomalo strepeo kako će se domaćini odnositi prema njemu s obzirom da dolazi iz Srbije koja nema bog zna kakav demokratski imidž, a jedna je od najmlađih članica SE:
- Belgijski zvaničnici se nisu iščuđavali, pokazivali su dovoljno respekta, ali na konferenciji za novinare prvo pitanje je bilo: „Kako je moguće da neko iz Srbije, kojoj su godinama držane lekcije iz demokratije, izveštava Savet Evrope o demokratiji u Belgiji, koja u tom pogledu ima visoka dostignuća?“
Međutim, Kongres u Strazburu je bio zadovoljan izveštajem, pa je prof. Milovanovića imenovao i za izvestioca o stanju demokratije u Nemačkoj i posmatrača izbora u Jermeniji, Izraelu i Azerbejdžanu.
- Posao izvestioca je da realno sagleda situaciju u državi, o tome izvesti Kongres u Strazburu i zvaničnike te zemlje upozori na kršenje načela prihvaćenih pristupanjem SE - kaže Milovanović. - Na osnovu našeg izveštaja, Kongres je doneo rezoluciju o Belgiji. Ona nije izvršna, ali je veoma ozbiljno kad se sve članice SE slože da se u zemlji kao što je Belgija krše zajedničke norme.
Problem u Belgiji izazvao je zakon o lokalnoj samoupravi, koji važi u flamanskom delu države i po mišljenju Valonaca ugrožava njihova prava kao konstitutivnog naroda. Naime, tri Valonca dobila su izbore za gradonačelnika, ali im pobedu nije verifikovao ministar lokalne samouprave, jer je izborni materijal štampan na francuskom jeziku.
- Taj flamanski zakon, neprimeren evropskim standardima, kaže da kandidati u svojim opštinama, u kojima 80 odsto stanovništva govori francuski, nisu smeli zvanično da koriste taj jezik - kaže prof. Milovanović, i priznaje da je imao bolje mišljenje o funkcionisanju sistema na Zapadu. Danas smatra da on nije toliko savršen, ali funkcioniše zato što svako zna šta mu je zadatak i gde mu je mesto u zajednici. Naglašava da i u najrazvijenijim zemljama ima nacionalnih trvenja, što otkriva da nisu baš toliko daleko od Balkana koliko bi želele da budu.
- Postoje različita tumačenja nesporazuma između Flamanaca i Valonaca, a generalno je reč o nadmetanju za prestiž - kaže naš sagovornik. - Ipak, ekonomski razlozi su glavni: u prošlosti je Valonija napredovala zahvaljujući teškoj industriji, kojoj opada značaj posle Drugog svetskog rata i od tada zaostaje za Flamanijom (Flandrijom) koja se ubrzano razvija. Danas se oko milijardu evra godišnje preliva iz Flamanije u Valoniju, a Flamanci su većinsko stanovništvo i žele da zemljom upravljaju kako njima odgovara.
Sagovornik NT objašnjava da je Belgija relativno skoro (1995) uvela federalno uređenje i da je čine tri regiona: Flamanija, Valonija i Grad Brisel. Oko 60 odsto stanovništva su Flamanci, koji uglavnom govore holandski, a Valonci francuski. Nemci čine manje od jednog procenta stanovništva, ali imaju status konstitutivne zajednice, pa je nemački treći zvanični jezik.
Karakterističan je Region Brisela, koji je na flamanskoj teritoriji, pa bi bilo logično da se u njemu govori holandski, ali u praksi je drugačije:
- Čak 85 odsto građana Brisela, koji tradicionalno važe za belgijsku elitu, bez obzira na poreklo govori francuski, jer se on smatra prestižnim. Uopšteno, sličnost Flamanaca i Valonaca s Balkancima ne postoji, jer nisu spremni da stupe u otvoreni konflikt. Belgija je osnivač Evropske unije u kojoj se, bez obzira na nesporazume, respektuju zapadnoevropske tekovine. Ipak, pojedinačne varnice i netrpeljivost prisutne su čak i kod visokih zvaničnika, pre svega flamanskih, koji se osećaju nadmoćno u svakom pogledu.
Upravo takva netrpeljivost pokazala se posle lokalnih izbora 2006, kad je flamanski ministar odbio da postavi tri gradonačelnika izabrana u gradovima u Regionu Brisela.
- Situacija je prilično komplikovana: Brisel je na flamanskoj teritoriji, njegovi stanovnici pretežno govore francuski, a ministar nije verifikovao gradonačelnicima mandate na osnovu zakona koji važi u Flamaniji, ali ne i u Valoniji - objašnjava prof. Milovanović.
Zbog toga je Kongres SE poslao vanrednu misiju u kojoj je prvi srpski izvestilac o stanju evropske demokratije upućen zajedno s kolegom iz Francuske, visokim predstavnicima Kongresa i pravnim ekspertom:
- Iako je SE odredio plan rada, sastav misije, sagovornike, čak i obavezna pitanja, flamanski zvaničnici su uložili prigovor. Smatrali su da u misiji koja se bavi problemom francuskog jezika ne može da bude kolega iz Francuske.
Međutim, SE nije popustio i tokom tri dana održani su brojni sastanci.
- U takvim misijama nema praznog hoda, radi se po ceo dan. Sreli smo se i s flamanskim ministrom za državnu upravu i unutrašnje poslove koji je izazvao eksces, s premijerom Regiona Brisela, s federalnim vicepremijerom, delegacijom Belgije u SE. Delegacije je višenacionalna, pa su Flamanci optužili kolege Valonce da su inicirali ceo slučaj.
Izvestioci su podneli izveštaj Kongresu SE, a on je doneo rezoluciju kojom Belgiju upućuje da zakon o lokalnim izborima prilagodi Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi.
- Iako je to bio prilično oštar savet, to nije učinjeno, pa je Kongres odlučio da 2009. u Belgiji obavi generalni monitoring demokratije na lokalnom i regionalnom nivou. Prošlog decembra sastali smo se s predsednicima vlada Valonije, Flamanije i Regiona Brisela, ali je Belgija zamolila da se izveštaj ne razmatra u Kongresu SE pre kraja njenog predsedavanja EU. Zato u 2010. sledi nova misija.
Prof. Milovanović, koji je i izvestilac o stanju demokratije u Nemačkoj, kaže da još ne zna kad će se obaviti monitoring u ovoj zemlji, ali i da je dobio nove pozive za učešće u posmatračkim misijama na izborima. Angažovan je kao potpredsednik Asocijacije agencija lokalne demokratije (ALDA) koja, posle Balkana, širi svoje aktivnosti u države bivšeg SSSR. Međutim, iako je praktično tek počeo karijeru izvestioca Kongresa SE, otkriva da postoji opasnost da više ne bude član srpske delegacije, zbog partijske kombinatorike. Naime, sastav delegacije vladajuće stranke popunjavaju pre svega svojim kadrovima, pa je položaj prof. Milovanovića kao nestranačke ličnosti najnestabilniji.
- U mojoj eventualnoj smeni nisam problem ja, već to što bismo posle nje automatski izgubili članstvo u posmatračkim misijama, sami sebi bismo ukinuli priliku da veoma aktivno učestvujemo u radu Kongresa i Saveta Evrope - kaže naš sagovornik, i ističe da ne može da utiče na svoj status, jer je to pitanje partijskih nadmetanja:
- Na našoj političkoj sceni neprestano iznenađuju i nerviraju površnost i neozbiljnost, olako izgovorena obećanja, a naročito kadrovanje, koje daje mogućnost da preko politike postignete sve, bez obzira na realnu sposobnost i kvalifikacije.
Slučajno zabasao u politiku Milovanović kaže da je u politiku ušao potpuno neplanirano: - Za sve koji su me poznavali bilo je veliko iznenađenje kad sam se krajem 90-tih učlanio u tadašnju Novu demokratiju, prvu i jedinu stranku u kojoj sam ikada bio, da bih dao podršku kolegi s katedre na fakultetu, prof. dr Milunu Babiću. Kao kandidat DOS na izborima 2000. pobedio sam u rodnom Desimirovcu. Bila mi je simpatična priča „Srbija na Zapadu“ i program lokalnog razvoja koji je promovisala Nova demokratija, ali brojne manjkavosti stranke dovele su je do kraha. U međunarodne tokove prof. Milovanović se uključio kao član Asocijacije agencija lokalne demokratije (ALDA), čiji je potpredsednik: - Misija ALDA je da u zemljama s nedovoljno razvijenom demokratijom širi demokratske ideje, potpomaže povezivanje gradova sa stranim partnerima, razvoj civilnog društva i slično. |
Gledajmo Evropu i sređujmo Srbiju Ni posle brojnih iskustava iz međunarodnih misija pogledi na svet prof. Milovanovića nisu se značajno promenili: - Potrebno je da kao narod budemo malo više realni i da bez previše emocija posmatramo odnos drugih prema nama. Naravno, treba da gradimo prijateljstva. Time vezujemo druge za sebe i stvaramo potencijal za promociju i zaštitu naših interesa u međunarodnom okruženju. Raduje me što Srbija napreduje na putu evropskih integracija, jer je, pored prilika da dobijemo sredstva iz evropskih fondova, još značajnije da prihvatimo i poštujemo standarde i procedure da bismo što bolje uredili naš život ovde, da se ne iscrpljujemo u raspravama kojih se razvijeniji deo Evrope uglavnom rasteretio. |
Azerbejdžan ima naftu, nema opoziciju Posle dolaska iz Belgije, prof. Milovanović je nastavio put ka Azerbejdžanu gde je bio posmatrač izbora: - Azerbejdžan ima sreću da poseduje velika nalazišta nafte i gasa, ali imam utisak da to najbolje koristi apsolutistički režim. Ekonomska situacija jeste znatno bolja nego u drugim zemljama potkavkaskog regiona, i to ljude nenaviknute na demokratiju, milom ili silom, čini zadovoljnim. Ipak, bojim se da će u budućnosti Azerbejdžan platiti visoku cenu sadašnjeg prividnog razvoja. Posle sticanja nezavisnosti, početkom devedesetih, vlast u Azerbejdžanu preuzeo je Edgar Alijev, ranije visoki rukovodilac u Sovjetskom Savezu. - Od oca je, posle njegove smrti, vlast „ostala sinu“ Ilhamu. To su i razlozi što gotovo da nema opozicije, neke stranke je veštački napravila vladajuća YAP partija, da bi situaciju potpuno držala pod kontrolom. Na izbornim listama za odbornike teško može da se nađe više od jednog opozicionog kandidata, a u predizbornoj kampanji nismo videli nijedan poster kandidata ili partije, nema TV debate, ničega što može da ukaže da predstoje izbori. Ali zato su svuda ogromni posteri i spomenici oca sadašnjeg predsednika, na svim glasačkim mestima fotografije oca ili sina, često i bilbordi s njihovim „velikim mislima“. |
Porodica naučnika Prof. dr Dobrica Milovanović je pomoćnik kragujevačkog gradonačelnika i profesor Mašinskog fakulteta. Rođen je u Desimirovcu, gde i danas najradije boravi, ali za to ima sve manje prilika: - Najviše trpi moja porodica, a supruga Nada, profesor informatike u Drugoj kragujevačkoj gimnaziji, podnosi najveći teret u kući. Kćerka Ana je ove godine završila doktorat iz oblasti astrofizike na Univerzitetu u Lidsu, u Velikoj Britaniji, gde je od početka osnovnih studija bila jedan od najboljih studenata, i nastaviće postdoktorsko angažovanje na Institutu za svemirska istraživanja u Barseloni. Sin Aleksandar je apsolvent na studijama informatike. |
