Svetska ekonomska kriza obelodanila je nešto o čemu se u krugovima ekonomskih, ali i političkih analitičara, već dugo spekulisalo. Na horizontu se pojavio novi konkurent za preuzimanje uloge svetskog ekonomskog lidera. Od zatvorene komunističke zemlje koju su zapadni lideri redovno optuživali i napadali, Kina se, za samo jednu deceniju, pretvorila u treću svetsku ekonomiju, najveću svetsku radionicu i zemlju s najvećim deviznim rezervama na svetu.

U 2009. Kina je povećala nivo deviznih rezervi na 2.000 milijardi dolara, a najveći deo drži u američkih trezorskim zapisima. Mnogi ekonomisti smatraju da su upravo tim novcem Amerikanci napravili balon na tržištu nekretnina i ceo svet gurnuli u recesiju. 
Prema procenama američke investicione banke „Goldman Saks“, kineska ekonomija će do 2030. godine premašiti američku, a do 2050. biće skoro dva puta veća od SAD. I u godini kada je ceo svet u recesiji, Kina ima rast od 8,9 odsto, pre svega zahvaljujući državnim investicijama od neverovatnih četiri biliona dolara.  

Međutim, Kina je samo predvodnik talasa donedavno nerazvijenih zemalja, Rusije, Brazila i Indije, popularno nazvanih BRIK, koje danas imaju tri puta manji BDP u dolarima od vodećih svetskih ekonomija, SAD, Nemačke, Francuske i Velike Britanije. Projekcije „Goldman Saksa“ su da će 2050. zemlje BRIK-a imati skoro dva puta veći BDP od ovih razvijenih zemalja. BRIK trenutno zauzima preko 25 odsto površine planete i u njima živi više od 40 odsto svetske populacije.

Ali, one nisu više samo grupa zemalja koje brzo rastu, već su 16. juna 2009. u Jekaterinburgu organizovale i prvi samit, kome su prisustvovali njihovi lideri.
Takođe su od stalnih pacijenata MMF-a postale njegovi kreditori. Brazil je ponudio MMF-u kredit od 10 milijardi dolara, Kina je planirala da investira 50, a Rusija još 10 milijardi dolara.

Profesor dr Dragana Mitrović, rukovodilac Regionalnih studija Azije i Centra za studije Azije Fakulteta političkih nauka, ocenjuje da je Kina u proteklih 30 godina, tokom kojih sprovodi reforme i otvara se svetu, ostvarila najveći rast u savremenoj ekonomskoj istoriji. Naša sagovornica ističe da je taj rast u proseku iznosio 9,6 odsto i omogućio Kini da, shodno planu reformatora u vrhu Komunističke partije, učetvorostruči BDP po glavi stanovnika već 2000. godine. Još jedno udvostručavanje planirano je 2020, čime će dostići nivo od 4.000 dolara BDP po glavi stanovnika.

- Već nakon deset godina realizacije ovog cilja, Kina je od autarhične i ekonomski zaostale, siromašne države postala globalni trgovinski igrač i svetska radionica, a u narednoj dekadi i vodeća svetska destinacija za direktne strane investicije. Konačno, to je treća ekonomija sveta i finansijska velesila, što je u političkom smislu verifikovano tokom samita G20 u Londonu, gde je susret američkog i kineskog predsednika označen kao „G2“ - kaže vodeći domaći stručnjak za ekonomiju i politiku moderne Kine.

Dragana Mitrović ističe, da osim što je promenila geopolitičku i geoekonomsku mapu sveta, Kina je preobrazila i sebe, pretvarajući se od veoma zatvorene, nefunkcionalne komandne ekonomije, često politički nestabilne, u mešovitu, dinamičnu i otvorenu privredu.

- Brojni su autori koji KP Kine smatraju samo još jednom dinastijom, i to najuspešnijom u dugoj i fascinantnoj istoriji ove zemlje. Prema Svetskoj banci, Kina je tokom dosadašnjih reformi izvela iz siromaštva oko 400 miliona ljudi, od toga iz apsolutnog 240 miliona, no u njoj još uvek ima 21,9 miliona ljudi koji žive sa 90 dolara godišnje - objašnjava prof. Mitrović, koja je bila visoki diplomata u Kini od 2001. do 2004.  

Kineski ekonomski rast oslanjao se na tri motora: visok nivo investicija, pretežno domaćih, iako se do sada u ovu privredu slilo preko 759 milijardi dolara stranih direktnih investicija, zatim izvoz i domaću potrošnju.

- Nekoliko godina pre početka tekuće globalne krize, kineski stratezi su procenili da je ekonomija preterano zavisna od izvoza i da treba da pojača druga dva motora, što sada i čine kroz interventni investicioni paket i intenzivnu izgradnju mreže socijalne zaštite, naročito na selu. Ovakav model ima ogromnu prednost jer Kina, zahvaljujući brojnom stanovništvu i različitim nivoima razvoja na selu i u gradu, u priobalnom i zapadnom delu zemlje, može da produbljuje i proširuje svoje tržište, u značajnoj meri smanjujući negativne uticaje spolja. Ovo će moći uspešno da čini u narednih stotinu i više godina, naročito ako uspe da prevaziđe problem starosti stanovništva i zagađenja okoline - ističe naša sagovornica.

U menjanju svetske geoekonomske scene posebno su zanimljivi odnosi Kine i SAD, budući da ih mnogi vide kao dve najveće ekonomske sile u budućnosti. Američki istoričar Najel Ferguson smislio je 2005. naziv Kimerika, koji označava najveću svetsku ekonomiju, jer su Kina i Amerika toliko ekonomski povezane da ceo svet zavisi od njih. Najnoviji termini kojim naučnici u SAD opisuju američko-kineske ekonomske odnose su „superfuzija“ ili „hiperekonomija“.

- Vidljivi su znaci da je, iako i dalje nesporna, američka pozicija globalnog hegemona u opadanju, a mnogi analitičari vide Kinu kao pretendetna na ovu poziciju. Budući da je Kina, ključni učesnik BRIK grupe, nosilac drugačijeg vrednosnog i ideološkog modela, ova smena nikako ne bi išla glatko. S druge strane, čini se da Kina, koja sebe smatra zemljom u razvoju, a s druge strane ima odlike globalne ekonomske sile, realno sagledava sebe i ne voli ni da bude viđena kao ekskluzivni partner SAD u rešavanju globalnih pitanja, već kao deo grupacije zemalja u usponu koje žele preraspodelu svetskog bogatstva i moći, u skladu s veličinama svojih privreda, brojnošću stanovništva - smatra prof. Mitrović.

Svetlana Adamović, profesor na Fakultetu političkih nauka, smatra da se BRIK poslednjih godina afirmisao kao grupa koja ima najsnažniju dinamiku privrednog rasta:

- Brazil, Rusija, Indija i Kina zaista predstavljaju, svaka za sebe, svojevrsni potkontinent. Tokom tekuće svetske ekonomske krize javljala su se čak i superoptimistička očekivanja da ova grupa zemalja može umnogome da nadoknadi ono što se u svetskoj ekonomiji gubi smanjenjem privredne aktivnosti u SAD, Japanu i Zapadnoj Evropi. Ekonomski prosperitet u grupi zemalja BRIK takođe ima elemente rizika, jer je njihov prosperitet povezan s prosperitetom svetske privrede, a naročito razvijenih zemalja.  

Prof. Adamović kaže da svaka od tih zemalja ipak ima svoje slabe tačke i rizike. Ekonomski prosperitet Rusije, čije se mesto u globalnoj ekonomiji zasniva pre svega na energentima, u dobroj meri je pogođen opadanjem privredne aktivnosti zbog ekonomske krize. Prosperitet Kine zasniva se na jeftinoj radnoj snazi i velikom uvozu energije i sirovina, dok plasman gotovih proizvoda dobrim delom zavisi od tražnje drugih zemalja. Indija je, otvarajući svoju privredu, uspela da se posebno afirmiše u domenu tehnoloških usluga, budući da ima stotine hiljada obrazovanih programera koji u Indiji rade za tri do četiri puta manje plate nego njihove kolege u razvijenim zemljama. Brazil u mnogo čemu ima daleko povoljniju strukturu nacionalne ekonomije, naročito u pogledu odnosa broja stanovnika s jedne, i teritorije i sirovina s druge strane.

- Prognoze raznih autora koji smatraju da će grupa zemalja BRIK oko 2050. prevazići ekonomije razvijenih zemalja mora da se primi s mnogo opreza. U svakom slučaju, bez obzira na sva otvorena pitanja, grupa zemalja BRIK predstavlja važan faktor savremene svetske privrede i ukazuje da u međunarodnim političkim odnosima i ekonomiji ostavljamo po strani bipolarni i unipolarni sistem i dobijamo obrise multipolarnog sistema svetske privrede - zaključuje Svetlana Adamović.