Nedelja veče u Zrenjaninu, ulice neobično žive za to doba dana. U vazduhu se oseća miris koji najavljuje sneg. Sa Goranom Kneževićem, bivšim gradonačelnikom, srećemo se u kafe piceriji „Pasaž“, u centru grada, odmah iza crkve Uspenja presvete Bogorodice u Svetosavskoj ulici.

Iznenađujuće staložen, razložan i raspoložen za nekog ko je proveo više od 13 meseci u pritvoru, Knežević u neformalnom delu razgovora priča o deci, njihovoj školi, piti s višnjama koju njegova majka odlično pravi, ali je po pravilniku CZ u pritvoru zabranjena... Kaže da u zatvoru nije pročitao nijedan sudski spis, izuzev onoga što su mu advokati davali da pročita tokom razgovora:

- Od početka sam znao da tu nema ništa i da je proces politički. U pritvoru svi čitaju spise, pretvaraju se u advokate, ja to nisam radio. Radio sam na sebi, a proces sam prepustio braniocima u koje imam puno poverenje.

Pitamo ga da li i dalje prima gradonačelničku platu. Odgovara negativno, kaže da ga trenutno izdržava žena i da će uskoro morati da nađe neki posao.

- I prema zakonu, ja sam potpuno nevin čovek dok sud eventualno ne donese neku drugu pravosnažnu odluku. Postoje advokati koji su optuženi pred Specijalnim sudom u procesu „stečajcima“ (tzv. stečajna mafija, prim. aut.), a dok im traje postupak, rade kao branioci u drugim suđenjima. Da je taj princip poštovan i u mom slučaju, svakako bih bio na slobodi, a možda bih i obavljao svoj posao.  

Prošle nedelje na suđenju Kneževiću i ostalima koje su mediji krstili kao građevinsku mafiju, došlo je do neverovatnog obrta. Veštak, ključni svedok na osnovu čijih je proračuna pisana optužnica, promenio je iskaz.

Da li ste iznenađeni obrtom u suđenju? Da li ste očekivali da će svi svedoci svedočiti u Vašu korist?

- Dugo sam očekivao da do suđenja neće ni doći jer sam znao ovo što sad i čitava javnost vidi, da je optužnica jedna velika, spektakularna izmišljotina. Pošto je do suđenja ipak došlo, logično je da će svako ko bude govorio istinu svedočiti u moju korist jer sam se i ja branio isključivo istinom.

Čime objašnjavate da je veštak Ljubomir Stankov, ključni svedok, promenio iskaz?

- Stankov je rekao da je sada po prvi put davao iskaz bez straha da će biti uhapšen i verovatno je zato rekao istinu, a odustao od kalkulacija nastalih u režiji policije. Uostalom, on i njegova služba u Direkciji za izgradnju grada su, kao nadležni za taj posao, svojevremeno izračunali cenu od šest evra po kvadratnom metru, koju smo koristili prilikom izdavanja zemljišta.

Kako je izgledao Vaš pritvorski život? Šta ste radili, da li ste i šta čitali, s kim ste se družili, s kim ste kontaktirali van zatvora?

- Pročitao sam oko 35.000 stranica raznih knjiga. Počeo sam od ruskih klasika, pa prešao na moderne pisce, a zatim i na stručnu, ekonomsku literaturu. Malo sam i pisao... Održavao sam kondiciju koliko je bilo moguće. Smršao sam petnaestak kilograma i fizički se vratio desetak godina unazad, što zabrinjava moje partnere na rekreaciji. I na psihičkom planu sam postao još jači i stabilniji, što zabrinjava pojedine aktere političke scene. Ako ne računam članove najuže porodice, advokati Vićentije Darijević i Krsto Bobot bili su jedine osobe iz spoljnog sveta koje sam viđao. Sa prijateljima sam komunicirao pismima koja putuju i po 20 dana, a poneko se na tom putu i neobjašnjeno izgubi.

Kako su izgledali Vaši kontakti s porodicom?

- Viđali smo se dvaput mesečno. Od toga jednom sa neposrednim kontaktom, a drugi put kroz staklo. Posete su, po pravilu, dvadesetak minuta, a ponekad bismo uspeli da dobijemo i nešto duže vreme zahvaljujući razumevanju osoblja, pre svih čuvara, među kojima ima izuzetnih ljudi.

Da li ste očekivali da ćete ostati toliko dugo? Da li ste upoznali nekoga ko bi Vam bio zanimljiv i na slobodi?

- Svakog trenutka očekivao sam da će se pojaviti neko s transparentom „skrivena kamera“ i sve okončati. I dan-danas mi je neshvatljivo zašto sam uopšte bio u pritvoru. Od ljudi koje sam upoznao čuo sam zanimljive životne priče, ali je teško zbližiti se u takvoj situaciji. Jesmo mi fizički bili zbijeni i upućeni jedni na druge, ali je svako od nas u mislima bio na nekom drugom mestu, u nekom drugom svetu.

Od početka hapšenja tvrdite da iza svega stoji vojvođanski politički vrh. Kada i oko čega je počeo Vaš sukob s Bojanom Pajtićem i šta je izazvalo kulminaciju?

- Ne postoji privatni sukob s Bojanom Pajtićem. On i ja smo zastupnici izuzetno različitih vizija razvoja Vojvodine. U pitanju je sukob koncepcija i interesa, a ne pojedinaca.

Da li ste sa još nekim iz vojvođanskog krila stranke imali sporenja i oko čega?

- Nikad se niko nije usprotivio mojim stavovima, niti je argumentima pokušao da ih pobije. Ni javno, ni interno.

Kad ste se poslednji put videli s Pajtićem i kako je taj susret izgledao?

- Videli smo se poslednji put na izbornoj skupštini Gradskog odbora DS u Zrenjaninu septembra 2008. Pozdravili smo se i kratko porazgovarali o aktuelnoj političkoj situaciji. On je prevremeno napustio taj skup, neposredno nakon mog govora u kojem sam kritikovao činjenicu da uprkos sjajnim izbornim rezultatima, zrenjaninskih demokrata nema na višim položajima u državi, pokrajini i samoj stranci.

Po izlasku iz pritvora rekli ste da su mnogi, koji su pomogli Vaše uklanjanje iz javnog i političkog života, videli priliku „za političko poentiranje i lični napredak“. Na koga ste mislili?

- Pogledajte ko je sve davao značajne izjave u oktobru prošle godine povodom mog hapšenja i koliko su sebi pripisivali zasluga za obračun sa navodnom građevinskom mafijom. To su politički poenteri. A napredovali su lokalni politički lešinari koji ne zaslužuju da im se pominju imena.

Ko Vas je najviše razočarao u DS i van stranke, a ko Vas je prijatno iznenadio?

- Razočarali su me mnogi, ali za to sam ja jedini krivac, jer sam te ljude svojevremeno pogrešno procenio. Prijatno su me iznenadili sugrađani koji su me dočekali kao heroja. Moj prvi odlazak u prodavnicu preko puta stana trajao je dva sata zbog svih koji su se okupili i želeli da porazgovaraju. Odjednom je bila tolika gužva da je čak i saobraćaj zaustavljen. Bio je to nezaboravan momenat.

Za poslednjih godinu dana u vojvođanskom DS dešavale su se razne stvari. Između ostalog, smenjen je gradonačelnik Sombora Dušan Jović, član DS, došlo je do ostavki i smena na čelu SNP i Sterijinog pozorja, mediji su otvorili priču o bahatom trošenju para Pokrajinskog zavoda za zdravstveno osiguranje pod pokroviteljstvom pokrajinske vlasti. Šta se u Vojvodini dešava?

- Dešava se neograničena i bahata vlast vrlo male grupe ljudi.

Pričajući o tome zašto će novi vojvođanski statut pogoditi ne samo Srbiju, nego i građane Vojvodine, pomenuli ste da je uzeto 150 nadležnosti iz Republike i dato Pajtiću. Kako će se to najkonkretnije odraziti na Vojvođane, a kako na užu Srbiju?

- Vojvođani su dobili samo novu adresu svog vrhovnog centra moći, a čitava Srbija je u opasnosti jer su usvojena nefunkcionalna rešenja u mnogim oblastima života. Potrebno je izvršiti ozbiljnu decentralizaciju do nivoa lokalnih samouprava, a ne podelu države na sfere uticaja Beograda i Novog Sada.

Kako će, najplastičnije, po Vama izgledati „nova autonomija“ za manje vojvođanske gradove?

- Kao veliko žrtvovanje za izgradnju novog glavnog grada! Ustav iz 1974. davao je Vojvodini mnogo nadležnosti. Naš član Predsedništva SFRJ imao je punopravan glas kao članovi republika, ali smo imali i pravu decentralizaciju na nivou lokalnih samouprava. One su određivale čak i procente izdvajanja za određene oblasti, pa je tako učitelj u Zrenjaninu mogao da ima veću platu od učitelja u, na primer, Surdulici. Većina onoga što se stvori u lokalnoj samoupravi ostajala je tu. Usledio je period potpune centralizacije Srbije, a sada smo u situaciji da se kvazidecentralizacijom prenose neke nadležnosti pokrajini. Ali one se ne prenose na onaj nivo gde se rešavaju problemi - na lokalne uprave - već će se o svemu u Vojvodini odlučivati u Novom Sadu. Tako će pacijent iz Pančeva, koje je nadomak Beograda, morati da ide na lečenje u novosadski Klinički centar! U Zrenjaninu je bolnica izgrađena isključivo sredstvima samodoprinosa i već 20 godina građani za nju izdvajaju pare, a ona se vodi kao pokrajinska...

Da li se plašite da će ubuduće neki gradovi dobijati manje para ako njihovi gradonačelnici nisu dobri s vojvođanskim političkim vrhom?

- Naravno. Po Ustavu, sedam odsto budžeta Republike Srbije se izdvaja za budžet Vojvodine. Iz tih sredstava veći deo ide u Fond za kapitalna ulaganja, za koji opštine konkurišu projektima (pr. kanalizacija, bolnice, škole, sportske hale). Ko nije dobar sa pokrajinskom vrhuškom, neće dobiti pare! Moram da priznam da se to dešavalo i u prethodnom periodu, jer su gradonačelnici iz DS mogli da povuku mnogo više novca nego gradonačelnici iz opozicije. Sada će u Fondu za kapitalna ulaganja o 200 miliona evra godišnje odlučivati pet ljudi iz Upravnog odbora. U Novom Sadu se otvaraju bulevari, Severni, Južni, Somborski, a u Zrenjaninu nemate da zakrpite ulice. Oni koji su bili bogati postaće još bogatiji, a siromašni će nastaviti da tonu.

- Zrenjanin je već doživeo nekoliko udara, i to svaki put kad je bio u ekspanziji. Poslednji je usvajanje Statuta Vojvodine, i to posle svega što se dogodilo s mojim hapšenjem i odlaskom investitora. To je očigledno bila opomena i drugim lokalnim samoupravama da paze šta rade.

Da li ste od izlaska iz pritvora kontaktirali s nekim iz vrha DS i kako je taj kontakt izgledao?

- Zvalo me je par ljudi bliskih vrhu DS, ali isključivo iz ličnih, prijateljskih pobuda, da izraze rezervu prema postupcima samog centra moći.

Kako su Vas dočekali u Gradskom odboru u Zrenjaninu? Da li ste s njima imali kontakte?

- Mnogo su se obradovali. Kao majka mrtvom detetu. Izgleda da su neki planirali da ću dugo biti odsutan, pa se sad plaše i za sve druge planove. Ima i onih koji me tajno zovu pokušavajući da opravdaju svoju javnu rezervisanost prema meni. Sve u svemu, imam veoma malo iskrenih prijatelja u DS.

Poslednjih dana mnogo se spekulisalo o Vašem političkom angažmanu: jedna verzija je bila da ostajete u DS i da ćete poslužiti za obračun sa vojvođanskim independistima, druga da prelazite u SNS, treća da ćete se priključiti Čanku i četvrta da osnivate svoju stranku. Da li je išta od ovoga tačno i šta?

- Istina je samo da se mnogo spekulisalo.

Da li Vam je ovaj proces naneo političku štetu ili korist?

- S obzirom na to da više od godinu dana nisam uživao u odrastanju svoje dece, da sam bio zatvorenik izložen medijskom linču, da se nisam viđao s rodbinom i prijateljima, da sam ostao bez posla i da mi predstoji mučno i dugotrajno suđenje zbog lažnih optužbi, smatram neukusnim bilo kakvo pominjanje moguće koristi iz svega toga.

Da li ćete se kandidovati za gradonačelnika na sledećim izborima i kao čiji kandidat?

- Obećao sam Zrenjanincima da ću se vratiti i da ćemo ponovo biti najbolji grad. Nadam se da ću to obećanje ispuniti, a kada i kako - videćemo