Kad jedna obična dukserica danima ne silazi sa naslovnih strana i dobije status državne afere „par exelance“, to čak ni za srpske političke prilike nije normalno. To što je državni tužilac podneo prekršajnu prijavu protiv predsednika Crvene zvezde Vladana Lukića samo zbog stihova na njegom duksu i čak zahtevao njegovu smenu, mnogi su opravdavali kao „nameru države da se ozbiljno obračuna sa huliganima“.

Drugi, su međutim, u tome videli slikovit primer autokratskog sistema, ali su se svi složili da priča nije slučajno „napumpana“. A političkim krugovima može se čuti teza da celu aferu treba čitati u kontekstu buduće privatizacije Crvene zvezde. Prema ovoj teoriji, „nekome“ ne odgovara to što je Lukić za kratko vreme uspeo da oporavi ovaj fudbalski klub.

- „Neko“ očigledno ima nameru da ne dozvoli Lukiću da potpuno podigne klub iz prašine. Priča se da taj „neko“ treba da preuzme Zvezdu i da se zato ovo radi, da u osnovi svega stoje nečiji  lukrativni interesi. Ko je taj - ne znam, do mene još nisu stigla konkretna imena. Ceo slučaj je potpuno iracionalan. Jer, ako vlast zaista namerava da se obračuna sa nasilnicima, zašto nije reagovala kada su imali mnogo drastičnije i „nasilnije“ poruke i transparente - kaže za NT poslanik SRS Marina Raguš.

U Lukićevu odbranu stali su gotovo svi velikani  Zvezde, uputivši tužiocu otvoreno pismo, a  svoj glas je digao  čak i Aleksandar Antić iz SPS (inače potpredsednik kluba) rekavši da je cela priča bez razloga preuveličana. Da li će krivična prijava protiv Lukića nekome omogućiti da se dočepa Crvene zvezde za male pare, tek će se videti.

Ono što je, međutim, već sad očigledno je da je država „aferu dukserica“ namerno pretvorila u marketinšku kampanju. Tužilac se bavi trivijalnim stvarima, kaže bivši ministar pravde Vladan Batić, kako bi dobilo po neki poen u javnosti: tužilaštvo je palo na zadatku i, da bi se to kompenzovalo, lansirana je afera o dukserici.

Međutim, čisto marketinški gledano, vlast je u kampanji sa Lukićevom duksericom napravila ozbiljan gaf. Jer, Radovanović je otišao toliko daleko da je čak tražio i smenu Vladana Lukića, što po mišljenju Marine Raguš slikovito i jasno pokazuje da živimo u autokratskom sistemu. Reakcija Tužilaštva, kaže Batić, u ovom slučaju bila je apsolutno preterana.

- Radovanović je napravio mnogo grešaka i u postupcima koji je trebalo da budu vođeni protiv nekih ljudi koji su na vrhu vlasti, protiv nekih tajkuna, jer ne možete javnosti da objasnite da je krenula odlučna borba protiv kriminala i korupcije, hapšenjem sitnih prestupnika. Riba smrdi od glave. Ako nemate snage da se uhvatite u koštac sa velikim bumbarima, onda je sve to prazna priča. A Radovanović te snage nema - kaže Batić.

Tako je umesto „beskompromisnog borca protiv huligana“ - umesto „srpskog Eliota Nesa“ - tužilac ispao samo figura osporenog autoriteta.

- Tragikomedija je da tužilac smenjuje i postavlja predsednike fudbalskog kluba, da on nekome kaže da ne može da obavlja funkciju - jer tog Lukića je neko legalno, u proceduri izabrao. Ali, to samo pokazuje da mi nemamo pravnu državu. U takvom sistemu, i od takvog čoveka kakav je Radovanović, ne može ništa da me čudi, pa ni preporuka da se Lukiću zabrani obavljanje funkcije predsednika fudbalskog kluba - kaže za NT Goran Petrović, bivši šef DB.

U tužilaštvu, međutim, u svemu tome ne vide ništa sporno. Po njihovim kriterijumima, kaže izvor NT blizak Radovanoviću, zahtev za smenu Lukića nije preteran. Po članu 21. Zakona o sprečavanju nasilja na sportskim terenima, Radovanović, kažu, ima pravo čak i na ovakav potez. A da se od početka tako oštro reagovalo, dodaje naš izvor, možda Bris Taton ne bi bio zverski ubijen.

- To ubistvo je bilo preterano, a ne naša reakcija na Lukićevu duksericu. Osim toga, zar priliči jednom predsedniku kluba da se pojavi tako obučen na stadionu? Jeste li videli nekad predsednika FK Barselone da dođe u dukserici sa kapuljačom? Nije to stvar modnog ukusa nego sistema vrednosti. Na kraju, sud će reći svoje - kaže izvor NT iz tužilaštva.

Od obračuna sa navijačima, u okviru koje su se rodile čak tri afere („Šampanjac“, „Dukserica“ i „Aćif Efendija“) država je, dodaje Petrović, napravila farsu, pa „redom podnose krivične prijave i protiv običnih građana, i protiv predsednika i predsednika fudbalskog kluba“. 

Na sve to, dodatnu komičnost celom slučaju dala je i činjenica da su u tužilaštvu videli šta piše na dukserici Zvezdinog predsednika („Dok se zemlja oko sunca kreće...“), ali zato nisu videli ogroman transparent „Stadion Aćif Efendija“ koji su držali navijači novopazarskog kluba. Na to pitanje, u tužilaštvu nemaju odgovor, već kažu: „Kakve veze ima kako smo saznali za duksericu, a kako za transparent? Bitno je da smo reagovali“.

- Puna su im usta priče o neutralnosti pravosuđa, ali zna se da nijedna institucija u ovoj zemlji nije nezavisna od volje elite. Dovoljan je jedan njihov signal sudstvu, i oni reaguju kako im se kaže. Zato i ispadaju smešni - objašnjava Marina Raguš.

Preciznije, nakon Radovanovićeve odluke da podnese prijavu protiv Lukića, mnogi su se zapitali - odakle je, u stvari, došla ta inicijativa? Jer, kako kaže Petrović, kad su na beogradskim zgradama prvi put osvanuli grafiti „smrt pederima“, Radovanović je pričao „da to nije ništa“, da bi kasnije od toga napravio najveći problem u državi. 

- Očigledno mu je neko javio da treba da promeni mišljenje,  i odjednom su sve to „huligani i narko dileri“. Republički javni tužilac je obična figura, igra jednu komičnu ulogu  koja mu je namenjena. Radovanović je na toj funkciji baš zato što je neozbiljan, što pristaje da igra takvu ulogu - kaže Petrović.