Prošle nedelje su naši lekari porodili ženu koja je u veoma teškom stanju dovezena u Nacionalni centar za kontrolu trovanja, nakon što se namerno otrovala psihotropnim lekovima. Iako nemamo porodilište niti akušere, uspeli su da je porode, pošto nije bilo vremena za prebacivanje u neki ginekološko-akušerski centar. Porođaj je krenuo spontano, urađeno je sve kako treba i dečačić je preživeo. Bila je to još jedna pobeda za dva života nad smrću u našoj kući.

Ovako na pitanje koje su nove metode u poslednje vreme uvedene u rad Vojnomedicinske akademije, odgovara general-major prof. dr Miodrag Jevtić, 16. po redu načelnik ove elitne vojne bolnice, koja je nedavno proslavila 165 godina postojanja. On objašnjava da je VMA organizovani sistem koji godinama dobro funkcioniše, i prilagođen je sadašnjem vremenu i zahtevima savremene medicine:

- Ovde trenutno radi 115 profesora, 46 asistenata i 180 doktora medicinskih nauka. U našoj kući svakodnevno se bolnički leči oko 1.200 bolesnika, a ambulantno se pregleda 2.500-3.000 ljudi. Svakoga dana u VMA uđe više od 10.000 ljudi koji tu rade, leče se, kontrolišu, uče ili održavaju sistem. To je čitav jedan manji grad koji svakodnevno menja „stanovnike“.

Pacijenti veruju da su čim dođu na VMA već na pola puta do izlečenja. Šta to čini vašu „ubojitu“ moć? Odakle se regrutuju takvi lekari?

- Imamo dobru tradiciju, ovde su radila velika imena evropske i svetske medicine. Prvih osam profesora Medicinskog fakulteta bili su upravo vojni lekari. Ta znanja su sačuvana i preneta na generacije koje dolaze, i ljubomorno čuvamo ono što je najvrednije i najkvalitetnije - našu organizaciju. Biramo samo najbolje kadrove: najbolje svršene studente medicine, stomatologije i farmacije, najbolje učenike srednjih i viših medicinskih škola. Decenijama je pravilo da samo najbolji imaju prohodnost na VMA. To garantuje kvalitetne buduće stručnjake. VMA je mnogima poslednja nada, kad se iscrpu sve druge mogućnosti. Ovde se rešavaju najsloženiji slučajevi i komplikacije koje nastaju tokom lečenja. Prošle godine smo i zvanično integrisani u zdravstveni sistem Srbije i izlazimo u susret svima koji imaju potrebu za tercijarnim nivoom zdravstvene zaštite.

Šta pokazuje praksa, da li smo zdrava ili bolesna nacija?

- Nismo ni manje zdravi ni više bolesni nego druge nacije. U svakoj naciji ima i onih koji se razbole. Mišljenja sam da moramo mnogo više da uložimo u sistem zdravstvenog prosvećivanja i preventivne medicine. Veoma je važno upoznati građane s problemima do kojih može doći i kako ih preduprediti ili lečiti. Sve što se na vreme rešava, daje manje komplikacija. Važno je da ljudi nauče da ne odlažu odlazak kod lekara, da ne čekaju da bolest sama prođe. U visokorazvijenim zemljama obavezni su godišnji sistematski pregledi.

Da li u našoj zemlji ima organizovanih sistematskih pregleda?

- Imamo ugovore sa više od 60 kompanija, uglavnom stranih koje rade u Srbiji, ali i najvećih domaćih, o sistematskom pregledu zaposlenih. To je dobro i za poslodavca i za državu i za nas, jer je zdrav čovek od koristi svima. Na Zapadu ljudi već znaju koliko je preventiva važna, a kod nas o tome tek počinje da se govori. Bilo bi lepo kad bi se na svim medijima uvele stalne rubrike u kojima bi lekari davali savete.

Kako, po Vašem mišljenju, da se bavimo preventivom kad ni pacijenti kojima zaista nije dobro u ovako organizovanom sistemu zdravstva ne mogu da dobiju uslugu bez liste čekanja?

- Preventivna delatnost organizaciono mora da se odvoji od lečenja, kao što je urađeno na VMA. Inače, liste čekanja i zakazivanje postoje svuda u svetu. To opterećuje i našu instituciju, a delom se dešava i zbog toga što jedan broj ljudi dolazi na VMA iako su probleme mogli kvalitetno da reše i u domovima zdravlja. Kad je tolika navala i pritisak, lekari ne mogu dovoljno vremena da posvete pacijentima kojima je nužan tercijarni nivo zaštite. Nadam se da ćemo u budućnosti uspeti da smanjimo liste čekanja i da ih objedinimo. Polovinu kapaciteta popunjavaju nam vojni osiguranici, a ostatak civili koji su do prošle godine plaćali lečenje, a sad svako ima pravo da sa uputom svog lekara, ako ovaj proceni da je to potrebno, dođe na VMA.

Šta je u poslednje vreme uvedeno od novih tehnologija u dijagnostici i lečenju?

- Na VMA se svakodnevno primenjuje nešto novo. Rutinski primenjujemo mnoge vrhunske tehnike, koje se rade u najpoznatijim svetskim centrima. Hirurgija je decenijama naš ponos. Mnoge vojne bolnice u svetu zainteresovane su da im prenesemo znanja. Odskora primenujujemo navigacionu tehnologiju u ortopediji i radimo milimetarski izbalansirane operacije ugradnje veštačkih proteza. Ovladali smo tehnologijom hirurškog lečenja degenerativnih oboljenja cele kičme, a i skidamo visoke dioptrije (preko 10, 12, 14) pomoću egzajmer lasera, koji vraća oko u normalno stanje, tako da čovek posle intervencije ne mora da nosi naočare.

Da li sarađujete s međunarodnim istraživačkim centrima u razmeni tehnike i znanja, s kojim i koliko često?

- Imali smo zastoj od dve decenije, ali smo u poslednjih nekoliko godina obnovili veze i intenzivirali saradnju. Prošle godine VMA je posetilo skoro 30 delegacija na najvišem vojnozdravstvenom nivou. Dolaze sa predrasudama i predubeđenjem da smo u lošoj situaciji, a odlaze fascinirani. Većina odlazi sa utiskom da smo bolje organizovani i da bolje radimo nego službe u njihovim zemljama. Prošle godine je 17 zemalja, među njima i visokorazvijene, slalo svoje medicinske radnike kod nas na obuku. Najbolju saradnju imamo s vojnim bolnicama u Norveškoj, Češkoj i Kini. Predloženi smo za regionalnog lidera vojnog zdravstva, primljeni smo u Balkanski komitet vojne medicine. Po oceni međunarodnih eksperata, VMA je treća na svetu vojnozdravstvena ustanova po veličini, obimu posla i kvalitetu izvršenih zadataka. Na prvom mestu je vojna bolnica SAD, a na drugom Kine. To mnogo znači, ali mnogo i obavezuje.

Mnogo se priča o korupciji u zdravstvu. Kako interno kontrolišete korupciju na VMA?

- Ovde radi oko 3.000 ljudi - od spremačica do akademika. Neminovno je da pojedinci ponekad budu u priči koja im ne priliči. Trudimo se da delujemo preventivno i nastojimo da ukazujemo na tu opasnost. Sankcionišemo na razne načine: usporavanjem napredovanja u karijeri, disciplinskim merama, materijalno. Živ čovek može da pogreši, a treba mu ukazati na grešku i delovati tako da mu nikad više ne padne na pamet da je ponovi. Tako ste zaštitili i osobu i sistem. Ako to nije dovoljno - rigorozni smo.

Vojnomedicinska akademija je veliki potrošač materijala i opreme. Da li osećate pritiske tzv. farmakomafije koja hoće da kontroliše sve nabavke?

- Kad ste u poslednje četiri godine čuli da se tako nešto dešava na VMA? U ovaj kabinet za to vreme nije ušao nijedan jedini distributer opreme, jer mu ovde nije mesto. Sa saradnicima definišem šta nam je potrebno, naši stručnjaci prave specifikacije, predviđeno je gde se i kako nabavlja. Nema nikakvih pritisaka.

Da li imate političku podršku za ono što radite?

- Nisam čovek politike, već struke. Naravno da VMA ima svoje mesto u institucijama sistema. Integralni smo deo i funkcionišemo pod monitoringom  sistema odbrane Republike Srbije. Vojna hijerarhija nam je pomogla da izgradimo snažan sistem, da se zna ko šta radi i ko kome odgovara. Ja znam ko mi je pretpostavljeni, kome odgovaram i od koga tražim konsultacije.