Skoro jednaku, a možda i veću euforiju od izlaska srpske fudbalske reprezentacije na teren, izaziva pojavljivanje dresiranog belorepog orla Viktora, koji je odnedavno maskota naših fudbalera.

Kad Viktor (Pobednik) na ruci svog dresera Tibora Buze prošeta oko stadiona i raširi krila na zvuke himne „Bože pravde“, iz publike počinju da sevaju blicevi, a snažan aplauz prolomi se stadionom.

Viktor je prvi put „izašao na teren“ na treningu na Zvezdinom stadionu, pred nedavnu utakmicu sa Francuskom. Ovaj orao star je 11 godina, od kojih je 10 proveo u beogradskom zoološkom vrtu.

- Na ideju da dresiramo orla koji bi bio maskota reprezentacije došao je nacionalni selektor Radomir Antić - kaže za NT Buza, inače sokolar iz Sente. - Kontaktirao je Vuka Bojovića, a Vuk mene. Onda sam se čuo i sa Antićem, i rekao sam im da mogu da dresiram orla, i da mi za to treba oko dva meseca.

To nije bio prvi susret Buze i Viktora. Sreli su se davno, pre desetak godina, kad je orao još bio ptić. Oko pola godine proveo je kod ovog sokolara, koji mu je pomogao da preživi bez majke jer nije mogao sam da opstane u prirodi. Kad su ga sada ponovo doveli, Viktor je prepoznao Buzu i oglasio se kliktanjem.

- Puno sam ga držao na ruci, svakog dana je leteo - kaže Buza. - Moji sokolovi nisu bili ljubomorni jer sam njih i orla trenirao u različito vreme. Viktor voli da pozira, glumi, ne reaguje na zvuk petardi na stadionu. Pred utakmicu ga dovedem dva sata ranije, da se privikne na jako ozvučenje, na masu, da se ne plaši. Mislim da nijedna životinja u Srbiji nije toliko slikana kao Viktor.

Orao će još malo biti na Buzinoj farmi u Senti, posle čega će se vratiti u zoo-vrt.

Inače, Tibor Buza je predsednik Udruženja sokolara Nobilis ars. Njegova farma za uzgoj sokolova, koju su reporteri NT posetili pre godinu i po, najveća je takva u Evropi. Prostire se na oko 2.000 kvadrata i ima boksove sa oko 200 sokolova. Pre nego što je počeo da gaji sokolove bavio se lovnim turizmom. Prvog, dresiranog, sokola poklonio mu je Đani Marangoj. Bila je to ženka koja je u stvari Buzu učila kako da se ponaša prema njoj. Onda je kupio mužjaka, pa još jednu ženku...  

Godine 2002. otišao je u Ujedinjene Arapske Emirate, na poziv tamošnjih biznismena, sa kojima je i ranije kontaktirao. Pročulo se da je dobar sokolar i pozvali su ga da radi za njih. Četiri godine je živeo u Dubaiju, na farmi od 10 hektara, i sarađivao sa vlasnikom jedne od vodećih građevinskih firmi.

Iako sokolar sa međunarodnom reputacijom, Buza ima mnogo problema svaki put kad treba da dobije dozvolu za izvoz dresiranih sokolova u Emirate.

Udruženje Sloboda za životinje iz Beograda, na čelu sa Aleksandrom Tadić, optužilo ga je pre nešto više od godinu dana da je najveći švercer zaštićenih ptica na Balkanu. Pre toga, gospođa Tadić je protiv Buze podnela dve prijave - 1999. i 2003.

Poznati dreser ptica je za NT demantovao da je bilo kakav švercer životinja, i objasnio da je iz Emirata u Srbiju preselio farmu koju je tamo imao u suvlasništvu. On odande uvozi sokolove, ovde ih dresira i uzgaja mlade, pa ih dresirane vraća u Emirate. Dakle, nema ni govora o izvozu zaštićenih srpskih vrsta. Ovdašnji sokolovi nisu ni konkurentni na arapskom tržištu.

- Tužili smo gospođu Aleksandru Tadić. Spor je u toku, jer se ona ne pojavljuje na ročištima, pravdajući se zdravstvenim razlozima. I dalje se mučimo oko dobijanja izvoznih dozvola, jer postoje neki ljudi u Ministarstvu zaštite životne sredine koji u životu nisu videli živog sokola, a više čuvaju moje ptice nego svoju dedovinu! Evo, baš smo ovih dana izvezli 15 ptica - kaže danas Buza.