Kulturni centar naizgled uspavane banatske varoši Zrenjanin bio je prošlog vikenda zborište gostiju čudnog izgleda i još neobičnijih ideja: ubeđenih ultralevičara, pomodnih anarhista i nihilista, grčkih anarhosindikalista, ljubitelja alternativne muzike, heteroseksualnih žena koje organizuju parade homoseksualaca, oveštalih hipija i beskućnika koji su svratili na besplatan obrok. Predstavnici naširoko poznate anarhističke grupe Crni Ilija nisu se pojavili, a izostao je i Crni Gruja.

Kad se egzotična gomila razišla, stigao je vrlo konvencionalni i ogorčeni Koordinacioni odbor radničkih protesta - predstavnici radnika bez plata, čija su preduzeća opljačkana i uništena u privatizaciji.

U zapuštenom dvorištu Kulturnog centra odigrao se istorijski susret „očeva i dece“: prevareni i poniženi radnici Titovog samoupravnog socijalizma upoznali su studente s neobičnim frizurama i minđušama u nosu, koji organizuju dobrotvorne svirke na kojima skupljaju novac za pomoć štrajkačima.

Drugi Zrenjaninski antifašistički festival prošao je bez incidenata, za razliku od prošlogodišnjeg kad su mladi desničari došli da biju svoje vršnjake, jer su kao zvezde programa bili najavljeni homoseksualni aktivisti. Ove godine nije bilo policijske tampon zone između levih i desnih ekstremista, mada su patrole diskretno dežurale kraj zgrade Kulurnog centra.

Revolucionarne makljaže

U subotu ujutro na plastičnim klupama amfiteatra u dvorištu centra goste je dočekao grmalj obrijane glave nalik na skinheda, na čijoj majici  je slika svesnog Antifa- aktiviste koji šutira fašistu. Uz njega je stajao buckasti student dobroćudnog lica, uokvirenog paperjastom bradom, koji je mrštenjem pokušavao da izgleda opasnije.

Na pitanje šta im je cilj, vatreno su počeli da objašnjavaju kako fašizam vreba na svakom koraku, širom sveta, i da su oni rešili da mu se suprotstave, ideološki, a ako zatreba, i pesnicama.

Obojica su s poštovanjem zaćutala kad je progovorio bled mršavi mladić u nekad crnoj majici s ispisanim parolama i s glomaznim „šljakerskim“ cipelama na nogama. S jakim bosanskim naglaskom predstavio se kao Ivan, član Antifa BGD iz Beograda. Ni on, ni njegovi saborci nisu hteli da se predstave punim imenima niti da se da se fotografišu, zbog, kako tvrde, lične bezbednosti.

- Mi se u javnosti pojavljujemo samo s maskama i fantomkama, ali ne zbog mode, već zbog toga što imamo mnogo neprijatelja. Kad smo protestovali zbog ograđivanja romskog naselja kod Belvila tokom Univerzijade, sve vreme su nas snimali klerofašisti iz Obraza i kasnije organizovali koordinirane napade na naše aktiviste na astobuskim stajalištima - tvrdi Ivan, priznajući da se nikad nije tukao s ultradesničarima, i da su žrtve obično klinci koji nisu članovi pokreta, već se oblače ekstravagantno.

Mršavi antifašista s tankim brčićima pokazao je rupu na košulji koju je napravila baklja kojom su ga pogodili ultradesničari, a grčki student ukrašen gomilom minđuša naglasio je :

- Beograd je mali grad, kad ti znaju lice, onda nađu i gde stanuješ, dođu ti na vrata!
Brazde na njegovom čelu svedoče o bliskom suretu s beogradskim desničarima-uličarima.

Marksizam uzvraća udarac

Antifašisti koji su se dotada držali po strani polako su se otkravljivali i želeli da pričaju za novine, ali je Ivan uzeo banku i nije odustajao od uloge vodećeg ideološkog autoriteta. Odgovor na svako konkretno pitanje sadržao je obavezni deo o svetskoj fašističkoj zaveri i srpskom hegemonizmu od Stefana Nemanje naovamo, što je neodoljivo podsećalo na mlađim generacijama nepoznatu nastavu marksizma u školama.

O sebi Ivan kaže da je raseljeno lice iz Bosne, privatni preduzetnik, inženjer informatičkih tehnologija i antiautoritarista - borac protiv diktature države i fašista. Po njegovom objašnjenju, fašista je ko se ne slaže da Romi žive ispod Gazele, kome smetaju parade homoseksualaca, ko nije radikalni vegetarijanac i ne veruje haškoj verziji srpske istorije.
S druge strane, neki od prisutnih anarhista nipošto ne dele Ivanovo mišljenje, naročito po pitanju parade homoseksualaca.

- Nisam peder, ali sam išao na prvu paradu pa su mi izbili zube, a likovi iz NVO su uzeli pare. Organizatori ove parade su samo žene i to heteroseksualke iz raznih NVO i sad sam im rekao: dajem vam podršku, ali idite sami da dobijete po zubima, vi ste profesionalci i primate platu za to. Meni niko nije platio zubara - ogorčen je stari antifašista M.M.
Međutim, to nije potreslo organizatorku hosmoseksualne parade s istetoviranim petokrakama po rukama i mnoštvom minđuša na usnama, nosu i obrvama, koja je zadovoljno komentarisala:

- Čuvaće nas 3.500 policajaca, neće ni kamenom moći da nas dobace. Važno je da smo progurali ovo politički, a za nekoliko godina biće slobodno zezanje po celom gradu.

- Ovde je mnogo šminke, priča se o temama koje nemaju veze s realnim životom. U svetu Antifa pokreti ulivaju poštovanje, bar mogu da sakupe dovoljno novca kad neki aktivista u samoodbrani prebije fašistu i zaglavi u zatvor, a kod nas je i to nemoguće - kaže M.M. jedan od osnivača Anarhosindikalne inicijative, prvog anarhističkog pokreta u Srbiji.
Njegovo mišljenje deli i Fanin T, grčka anarhosindikalka koja je s kolegama na skup iz Zrenjanina stigla iz Soluna.

Za razliku od ovdašnjih anarhista, koji svi odreda liče na pank-muzičare, Grci su bili konvencionalno odeveni i pili kafu, a ne pivo, i delovali krajnje ozbiljno. Svi su posmatrali mitske grčke anarhosindikalce koji su tokom tromesečnih demonstracija paralisali državu. 

- Ljudi gledaju Grčku samo kao turističku zemlju, misleći da su svi na večnom godišnjem odmoru, a u stvarnosti najveći deo stanovništva živi jako teško opterećen kreditima, kao i kod vas. Multinacionalne kompanije preuzimaju našu privredu, otpuštaju radnike i čine situaciju još težom, što je izazvalo revolt u mojoj zemlji koja ima dugu i tešku istoriju autoritarnih režima - kaže Fanin.

Od mnogo razgovora čak su i najtvrdokorniji aktivisti ogladneli i navalili na vegan-hranu koju su skuvale njihove kolege. Reč je o jelima od povrća i voća skupljenog po pijačnim tezgama jer niko nije hteo da ga kupi. Revolucionari smatraju da je to samo posledica razmaženosti i da su, na primer, gnjile banane najzdravije.

Čorbuljak i atentati

S činijicama punim čorbuljka od polovnog zeleniša, levičari su nahrupili u malu salu gde su Mile i Miša, po zanimanju učitelj i nastavnik filozofije, održali predavanje o ruskim nihilistima, koji su se političkim terorom borili za prava ugnjentenih. Iako su slušaoci izgledali kao ekipa koja će predavače izbaciti naglavačke kroz prozor i napraviti pijanku, potpuno neočekivano oni su netremice pratili istorijsko izlaganje.

Bilo je očigledno da aktivisti priču ne slušaju prvi put i da s nestrpljenjem čekaju deo u kome se detaljno nabrajaju i opisuju atentati nihilista na velikodostojnike carske Rusije, i kao vrhunac, ubistvo samog cara. Atmofera je postala krajnje zagušljiva od emocija, ideja, piva i nedostatka tuširanja, a besplatni pamfleti: „Nihilistkinja“, „Značenje političkih ubistava -teroristička borba“ i „Individualni teror - koncept i tipologija“ kružili su među slušaocima, inače pacifistima i protivnicima militarizma. 

Na kraju su se prisutni drugovi i drugarice javljali da komentarišu izlaganje, što je bilo neizdrživo dosadno, pa smo napustili skup koji je željno čekao predavanje anarhista iz Grčke, a još željnije su čekali koncerte i pivo na kraju večeri.

Poslednji dan antifašističkog skupa u Zrenjaninu obeležio je masovni odlazak mamurnih anarho-aktivista oko podneva, tako da je samo nekolicina najozbiljnijih sačekala predstavnike Koordinacionog odbora radničkih protesta, štrajkače  preduzeća Šinvoza, Srboleka, BEK-a i Zastava Elektro. Njihove kolege iz Ravanice, Raške, Trudbenika, Ikarbusa, Livara nisu uspele da im se pridruže iz banalnog razloga - ostali su čak i bez novca za prevoz.

Štrajkače i aktiviste je najviše ražalostilo što nije došao Zoran Bulatović iz Novog Pazara, zbog koga je Srbija poznata kao zemlja u kojoj radnici moraju da jedu prste da bi država obratila pažnju na njih.

Radnici su se pomalo zbunjeno rukovali s domaćinima koji su generacija njihove dece i izgledaju vrlo neproleterski. Međutim, priznaju da su im čudni klinci pomogli.

- Koordinacioni odbor je prihvatio poziv da ovde održi sastanak, jer su im neki od antifašističkih kolektiva već pomagali. Sindikat nije baš pružio podršku radnicima Zastave elektro kad je trebalo da dođu u Beograd, pa su različiti kolektivi u Beogradu organizovali benefit žurke na kojima su skupljali pare za autobuse. Smatramo da je dobro da se sve te inicijative povezuju i da se aktivisti-studenti bave nečim konkretnim, nego da mrse ideologije. Studentske grupe i radnički pokreti imaju mnogo interesa da sarađuju, jer su Bolonjom i školarinom najviše ugroženi radnici-roditelji koji treba da plaćaju školovanje - kaže Ivan Zlatić iz Pokreta za slobodu.

Pank žurke za štrajkače

Članovi ove malopoznate organizacije sebe opisuju kao neformalnu grupu bez ikakvih ideoloških oznaka, koje zanima samo pravednije društvo i zato povezuju najrazličitije društvene grupe koje rade na istom cilju. 

- Smatramo da je pravda ideal kolektiva, a sloboda ideal pojedinca, jer jedno bez drugog ne ide: pojedinac može da bude slobodan u nepravednom društvu, a društvo ne može da bude pravedno ako ljudi nisu slobodni - kaže Milenko Srećković iz Pokreta za slobodu, koji su, 2006. stvorili studenti koji su organizovali demonstracije  protiv visokih školarina.

- Pokret za slobodu je, između ostalog, antifašistički, a ovo što se radi radnicima je fašizam. Mi ovakvu Srbiju nismo želeli 5. oktobra. Rača je pokazala značaj radničke solidarnosti, jer su s njima  bili su predstavnici radnika BEK-a, Šinvoza, Ikarbusa, Niteksa, ali i studenti. Našem aktivisti antifašističkog pokreta Filipu čak su polupali naočare.  Zato smo obećali da ćemo doći i podržati ih na njihovim demonstracijama - rekla nam je uzbuđeno Milka Prstojević iz štrajkačkog odbora zrenjaninskog BEK-a.

U Koordinacionom odboru naglašavaju da nameravaju da mirno pregovaraju s radnoim grupom Vlade, ali da su spremni i za radikalne metode - masovna okupljanja svih radnika i blokiranje gradova i na kraju Vlade u Beogradu.

I u Pokretu za slobodu smatraju da se srpsko društvo ponovo nalazi na prekretnici, jer ni posle devet godina sistem ne funkcioniše.

-  Na primeru Zastave elektro se videlo šta jedino funkcioniše: pritisak na ministra i njegova iznuđena obećanja. Kakav sud, agencija, ministarstvo, s jedne strane je gola vlast, a s druge dovoljan pritisak da bi se nešto iznudilo i - to je to!