I posle 35 godina pisanja, da me neko pita šta je hteo B92 sa nedavno emitovanom reportažom o Nišu, ne bih umeo da odgovorim. Ni kao Nišlija, ni kao novinar. Stvarno, šta su hteli? U čemu je stvar? Neka zabuna? Mora da je neka zabuna; evo, pokušaću da prepričam.

Došla su, dakle, dva mlada novinara u Niš, muški i ženski novinar, i najavili da će prikazati kako se u Nišu živi i šta ima novo. Vrlo lepo su prikazali.

Kao prvo, muški novinar je sve vreme nosio veliki, otvoreni rečnik turskog jezika, i upotrebljavao ga u komunikaciji sa Nišlijama. Pažljivo čuvana tajna je otkrivena: u Nišu se, u stvari, govori turski, što je hrabri B92 junoša obelodanio. Obelodanio nam je i mnoge turske reči, između ostalog i kako se na turskom kažu gaće. Vickasto, da ne može biti vickastije.

Potom su - ah, ti virtuozi pera - uz znatne napore pronašli neku nesrećnicu koja im je, ako smo dobro shvatili, rekla da su u Nišu najpopularniji Seka i Stoja, a naročito Dragana. Novinari su tražili od nesrećnice da to i dokaže, naime da peva. I ona je pevala „ne dolazi u moj san“, a reporteri su se smejali.

I uopšte, stalno su se smejali, mada nije jasno šta je smešno. Neka zabuna, kažem vam.

Mora da je zabuna, jer su moderni beogradski reporteri ulazili u male prodavnice u niškoj tvrđavi, i tražili da prodavačice govore japanski, a one su, jadnice, nešto pokušavale, a novinari su se opet smejali, a bilo je tužno da tužnije ne može biti.

Vrhunac zabune nastao je na keju pored Nišave, gde već 60 godina stoji spomenik legendarnom predratnom niškom fudbaleru, Makiju, koji je tragično završio utopivši se u opasnim virovima Nišave.

Međutim, što se tiče mlađanih novinara B92, to nije bio spomenik nesrećnom fudbaleru, već niškom kalfi „koji se udavija u Nišavu“.

I zaceniše se od smeha.

Velika zabuna, nema drugog objašnjenja.

Tolika zabuna da Nišlije koje su videle ovu reportažu kipte od gneva.

Kolika god da je zabuna, teško je gledati kako se neko, skoro pola sata, ceri vašem gradu, ponižava ga i locira kao neku azijatsku seljačko-nomadsku vukojebinu.

Možda mladi novinari ne znaju, ali urednici B92 bi morali znati da među građanima Niša već dugo tinja jasno antibeogradsko raspoloženje, u koje se ovakve reportaže savršeno uklapaju.

Skloni smo mišljenju da će doći dan kad Nišlije takva ponižavanja više neće moći da trpe.
Stvarno, zašto to rade?