Nema problema, uzrečica po kojoj smo bili poznati u svetu i koja je bila odraz srpskog generičkog optimizma, sve se ređe čuje, jer suviše dugo nisu ispunjena naša očekivanja i brojna obećanja koja su nam data.

Ovako psihijatar dr Zoran Ilić objašnjava sve veći pesimizam građana Srbije, potvrđen nedavnim istraživanjem agencije Medium Galup, koje je pokazalo da su Srbi sedmi na listi najvećih svetskih pesimista (među prvih 10 su i Hrvati i Grci). Ova studija pokazuje da je veliki broj naših građana, kao i gotovo trećina svetske populacije, pesimistično reagovala na svetsku ekonomsku krizu.

- Socioekonomska kriza, za koju su mnogi govorili da nas neće pogoditi jer već godinama živimo u krizi, kao da nas je dotukla. Ne opstaju najveći i najjači, već oni koji ovladaju promenama, a to nisu više optimisti, već defanzivni pesimisti koji su bliži realnosti. Smejali smo se aforizmu „Pesimista je dobro obavešteni optimista“, a sad nam to izgleda sasvim tačno - kaže Ilić, i dodaje da se u teškoj ekonomskoj situaciji javlja i gubitak samopoštovanja, što takođe generiše pesimizam:

- I u porodicama nas uče da budemo skromni, a skromnost u situaciji dugotrajnog stresa i u kriznim vremenima često snižava samopoštovanje i samopouzdanje. Na drugoj strani, nepopravljivi optimisti misle da poseduju više veština nego što ih stvarno imaju, i ovo samozavaravanje se pokazalo dobrim. Oni su uspešniji, zdraviji i dugovečniji.

Nažalost, danas i najvećeg optimistu ekonomska realnost gura u depresiju:

- Pesimizam u kome čovek za neuspeh okrivljuje sebe je, nažalost, povezan sa depresijom. Što je više pesimističkih razmišljanja, veća je verovatnoća da čovek postane depresivan. Takođe, što je neko realističniji, veće su mu šanse da padne u depresiju. Depresivni ljudi ponekad mnogo bolje procenjuju realnost.

Zoran Ilić navodi istraživanje prof. Dragana Švrakića sa Vašingtonskog univerziteta, koje možda objašnjava zašto smo se zamorili od prevelikih očekivanja posle 2000. godine:

- Na individualnom nivou, kod tzv. narcističnih poremećaja ličnosti, prof. Švrakić je zapazio fenomen pesimističkog raspoloženja koji se javlja u fazi tzv. narcistične dekompenzacije. Kad prestanu pohvale, uspesi, kad se rasplinu očekivanja i rasprše iluzije svemoći, javlja se prolongirano stanje negativnih emocija, pasivnosti, nezainteresovanosti, gorčine, rezignacije i pesimizma. Umesto tuge, kao kod depresije, javlja se praznina, dosada, svet postaje obojen u crno, budućnost takođe. Zamoreni od iluzija, ovakvi ljudi se povlače, a u kontaktu postaju agresivni i skloni obezvređivanju. Nažalost, ovakve, ranije često vrlo uspešne osobe, šire oko sebe svoj pesimizam.

Dr Ilić upozorava da bezrazložni pesimizam kao životni stav može da umrtvi pojedinca:

- Ako se spremamo za opasnost koja ne dolazi, prevarimo sopstveni mozak i telo koji su se uzaludno pripremali. Nezgoda je što se pesimističan stav kao stil razmišljanja učvršćuje, „ko se jednom na mleko opeče ceo život u jogurt duva“.

Postavlja se pitanje koliko je zdrav preveliki optimizam. Zoran Ilić objašnjava da tamne strane optimizma nema:

- Šteta može nastati jedino kad nas preterani optimizam odvoji od realnosti. Nerealni optimisti precenjuju mogućnost uspeha. U fazi planiranja bolje je biti pesimista, a u svakom drugom slučaju - optimista. Iako im se snovi često ne ostvare, optimisti su zdraviji i srećniji.

Goran Nikolić iz Instituta za ekonomske studije tvrdi da definitivno postoji korelacija između nivoa BDP po stanovniku i nivoa sreće, pa i optimizma. Međutim, on razloge ovakvog psihičkog stanja nacije, pored krize kojom smo strahovito pogođeni, vidi u okolnostima u kojima se naša zemlja nalazi poslednjih 20 godina:

- Imamo problem s preteranim očekivanjima, nezadovoljstvom i lažnim sećanjem na neka zlatna vremena 80-tih koja to zapravo nisu bila, kao i na ratove 90-tih. Zato se javlja nezadovoljstvo i nesposobnost da primetimo veliki pomak u društvu, koji evidentno postoji.

Krivce za kreiranje apatije Nikolić traži u pojedinim medijima i nevladinim organizacijama koji žele da stvore osećaj da smo „gubitnici“:

- Ovakve neistinite informacije plasiraju oni koji Srbiju žele da predstave kao zemlju koja je kriva za ono što se desilo 90-tih i koja za to treba da plati. Želja im je da se pretvorimo u naciju gubitnika. Tako se širi osećanje nezadovoljstva. Mediji su jako bitni, jer u borbi za tiraž uglavnom plasiraju negativne vesti.

Optimizam je jako važan za biznis, jer nema investiranja ako smo u strahu, ističe Nikolić. On ne opravdava preveliki optimizam, ali je ubeđen da, prema nekim ekonomskim pokazateljima, razloga za pozitivne misli i te kako ima, i prognozira da već 2010. nećemo biti u vrhu liste pesimista:

- Već krajem godine trebalo bi da vidimo svetlo na kraju tunela. To govorim na osnovu berzanskih indikatora, kretanja cena sirovina, kretanja kurseva valuta zemalja u tranziciji i na osnovu pokazatelja privredne aktivnosti. Čim svetska ekonomija krene u oporavak, krećemo i mi, jer je naša kriza izazvana prestankom priliva kapitala. Kad dođe do oporavka na evropskom kreditnom tržištu, dolazimo do para i investicija.